Изазов. Утакмица против европског шампиона увек извлачи из играча максимум. Име ривала довољан је мотив сам по себи. Репрезентација Србије вечерас ће на мечу са Шпанијом у Виљареалу добити какву-такву сатисфакцију зато што неће играти на Светском првенству. Позив првака Старог континента велико је признање за Орлове и доказ да су учешћем на претходна два светска и једном европском првенству стекли завидну репутацију.
Наш државни тим тек је предвече стигао на поприште меча, селектор Вељко Пауновић синоћ је одржао конференцију за новинаре, а о окршају са Шпанцима говорио је и у интервјуу за Марку, најтиражнији спортски лист на Иберијском полуострву.
- Отказивањем утакмица у Дохи, и с обзиром на наша пријатељства и мој однос са ФС Шпаније и овдашњим фудбалом, брзо смо реаговали како бисмо створили план Б у случају да ствари не иду како се очекивало, што се на крају и десило. Шпанија је од почетка рекла да јој се идеја чини добром, а одлично је и за нас да играмо против великог ривала, европског шампиона, с обзиром на све што шпански фудбал и његов стил игре представљају. То нам користи јер ће нас ова утакмица, играње против јаког тима, припремити за Лигу нација, где имамо ривале попут Немачке, Холандије и Грчке – наш селектор прво се осврнуо како је дошло до заказивања вечерашње утакмице.
Творац највећег успеха српског репрезентативног фудбала (освајања титуле светског првака за играче до 20 година 2015. на Новом Зеланду) сео је на клупу Орлова у новембру, уочи последње две квалификационе утакмице против Енглеске и Летоније. Пауновић није успео да направи чудо у Лондону и избрише минусе свог претходника Драгана Стојковића.
- Као што је често случај у фудбалу, кад се пројекат заврши, а да није није остварио циљеве, клубови, а у овом случају Савез, одлучују се за промене. Кад стигнете на неко место, увек постоје ствари које су добро урађене и друге које морате побољшати, на којима морате радити. Код нас постоји одлична инфраструктура, позитиван став, као и ресурси и средства да се постане врхунски тим, што је у последње време изгубљено, посебно након што се нисмо квалификовали за Светско првенство. Изгубили смо ту предност и репутацију коју је овај тим некада имао. То је моја мисија. Све се ово дешава након мог одласка из Овиједа, што ме и даље боли, али разумем. Фудбал иде даље. Ова прилика се указала, јер нисам могао да испуним свој циљ да останем у шпанском фудбалу бар до следеће године.
Шпанија је одушевила Европу 2024. Фурија је наставила истим путем и у Лиги нација и квалификацијама за СП. Велике заслуге за повратак Шпанаца на трон припадају, наравно, селектору.
- Де ла Фуенте ужива дивљење са моје стране. Срели смо се у прошлости, одиграли пријатељску утакмицу, било је то 2014. Реч је о феноменалној особи. Упознао сам га тада, а такође и кад сам се се едуковао за тренера у ФС Шпаније. Гајим дивљење према њему и његовом раду, као и према његовим тимовима и шпанским играчима. Шпанија има јак кадар, не само у стартних 11, већ и међу резервама. То је моћан тим због стила игре, културе и разумевања фудбала, доминантан у свим аспектима игре, са и без лопте.
Занимљив је био Пауновићев одговор на питање ког шпанског играча би позвао у репрезентацију Србије?
- Као селектору, јасно ми је да морамо да се побољшамо на позицији бекова, па бих изабрао Кукурељу или Љорентеа. А онда, као навијач, Ламина Јамала, наравно. И Педрија, кога волим.
Европски шампион увек је, наравно, међу претендентима и за освајање светског трона.
- Нећу рећи да је Шпанија фаворит, јер у фудбалу не волим никога да издвајам, али је јасан кандидат да буде кључни фактор на Светском првенству, потпуни протагониста. Дефинитивно.
Вељко је говорио и какав је био почетак у репрезентацији Србије:
- Прво што сам затекао био је потпуни застој у свим аспектима, са много страха од неуспеха и тога да више не буду оно што јесу. Прво што сам урадио било је да откључам ту ситуацију и радим на самопоуздању играча, показујући им да имају способност да превазиђу то стање. То је и даље процес. Разлика у односу на моје прво окупљање била је велика. Повратак браће Милинковић-Савић је важан, јер јача пројекат и доноси самопоуздање. То је очигледно у говору тела, осмесима и свакодневној атмосфери међу играчима. То су знаци да смо на правом путу.
Новинаре Марке занимало је и шта то има Хрватска, а нема Србија. Коцкасти су биле вицешампиони света 2018, трећепласирани 1998. и 2022.
- Мора се признати да је Хрватска урадила веома добар посао. У генерацији коју је имала у последњих десет или чак 15 година било је много играча који су тренирани у дијаспори, у земљама где је било много хрватске имиграције, баш као што случај и са Србијом. Они су те играче ухватили на време, са другачијим менталитетом, са елитном европском припремом и тренингом, што им је помогло, заједно са талентом који су наставили да откривају и генеришу у својој земљи, да формирају веома јаку генерацију. С друге стране, ми тај посао нисмо добро урадили и сада га развијамо, покушавајући да не копирамо, већ да учимо из својих грешака. Ми смо веома слични народи, делимо културу и језик и морамо да урадимо много више да бисмо достигли тај ниво и следили пут којим је Хрватска кренула, али и доносећи сопствену аутентичност, како са играчима развијеним код куће, тако и са онима које имамо у дијаспори.
Пауновићу је на крају постављено питање које излази из контекста спорта. Преживели сте рат кад сте имали 17 година, да ли сте замишљали да ће свет бити овакав 2026. године?
- Не баш, али знате шта се дешава? Кад нешто научим тако млад, кад ми се то деси са 17 или чак и млађем, то оставља траг. Не кажем да сам то очекивао, свакако нисам желео, али сам био сумњичав. Изгледа као да људска бића никад не уче. Веома тужно је што у свету и у временима у којима живимо, са свом технологијом коју данас имамо, са младом генерацијом пуном талента, способном да ствара приче, видео записе, уметничка дела, да буде креативна у свим областима и да искористи ресурсе на глобалном нивоу, постоје људи који морају да се склоне у ровове или бункере да би заштитили животе и будућност од ствари које немају објашњење - закључио је селектор Србије.
ЈОВИЋ У НАЈБОЉЕМ ИЗДАЊУ
Лука Јовић није успео у Реалу, Вељко Пауновић га је добро упознао док је водио омладинску репрезентацију.
- Јовић је другачији играч него док је играо у Мадриду. Повратио је самопоуздање, постиже голове и има одличну способност да завршава акције, са веома широким репертоаром. Изгледа као да је у свом најбољем издању.
ШПАНЦИ СА ЈАМАЛОМ, РОДРИЈЕМ, ТОРЕСОМ, ПЕДРИЈЕМ…
Селектор Шпаније Луис де ла Фуенте не може за утакмицу против Србије да рачуна на све расположиве снаге, али с обзиром на прејаку конкуренцију европски шампион имаће довољно моћан састав. Тим са Ламином Јамалом, Родријем, Ојарзабалом, Фераном Торесом, Педријем, Баеоном је изузетно јак. Претпоставља се да ће главнокомандујући на клупи Црвене фурије квалитетнији састав извести вечерас него у уторак против Египта.
Шпанци су од понедељка вредно тренирали и свакако ће желети да оставе добар утисак на првој утакмици у 2026.
Због повреда на списку за мартовске утакмице нису били Алваро Мората, Дани Карвахал, Фабијан Руиз, Иско, Микел Мерино, Нико Вилијамс и Алекс Гарсија.
Не треба заборавити да Србији недостају Душан Влаховић, Андрија Живковић, Лука Илић и Јован Милошевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
