IZAZOV: Evropski šampion testira Srbiju (21.00, SASTAVI)

Izazov. Utakmica protiv evropskog šampiona uvek izvlači iz igrača maksimum. Ime rivala dovoljan je motiv sam po sebi. Reprezentacija Srbije večeras će na meču sa Španijom u Viljarealu dobiti kakvu-takvu satisfakciju zato što neće igrati na Svetskom prvenstvu. Poziv prvaka Starog kontinenta veliko je priznanje za Orlove i dokaz da su učešćem na prethodna dva svetska i jednom evropskom prvenstvu stekli zavidnu reputaciju.

Naš državni tim tek je predveče stigao na poprište meča, selektor Veljko Paunović sinoć je održao konferenciju za novinare, a o okršaju sa Špancima govorio je i u intervjuu za Marku, najtiražniji sportski list na Iberijskom poluostrvu.

- Otkazivanjem utakmica u Dohi, i s obzirom na naša prijateljstva i moj odnos sa FS Španije i ovdašnjim fudbalom, brzo smo  reagovali kako bismo stvorili plan B u slučaju da stvari ne idu kako se očekivalo, što se na kraju i desilo. Španija je od početka rekla da joj se ideja čini dobrom, a odlično je i za nas da igramo protiv velikog rivala, evropskog šampiona, s obzirom na sve što španski fudbal i njegov stil igre predstavljaju. To nam koristi jer će nas ova utakmica, igranje protiv jakog tima, pripremiti za Ligu nacija, gde imamo rivale poput Nemačke, Holandije i Grčke – naš selektor prvo se osvrnuo kako je došlo do zakazivanja večerašnje utakmice.

Tvorac najvećeg uspeha srpskog reprezentativnog fudbala (osvajanja titule svetskog prvaka za igrače do 20 godina 2015. na Novom Zelandu) seo je na klupu Orlova u novembru, uoči poslednje dve kvalifikacione utakmice protiv Engleske i Letonije. Paunović nije uspeo da napravi čudo u Londonu i izbriše minuse svog prethodnika Dragana Stojkovića.

- Kao što je često slučaj u fudbalu, kad se projekat završi, a da nije nije ostvario ciljeve, klubovi, a u ovom slučaju Savez, odlučuju se za promene. Kad stignete na neko mesto, uvek postoje stvari koje su dobro urađene i druge koje morate poboljšati, na kojima morate raditi. Kod nas postoji odlična infrastruktura, pozitivan stav, kao i resursi i sredstva da se postane vrhunski tim, što je u poslednje vreme izgubljeno, posebno nakon što se nismo kvalifikovali za Svetsko prvenstvo. Izgubili smo tu prednost i reputaciju koju je ovaj tim nekada imao. To je moja misija. Sve se ovo dešava nakon mog odlaska iz Ovijeda, što me i dalje boli, ali razumem. Fudbal ide dalje. Ova prilika se ukazala, jer nisam mogao da ispunim svoj cilj da ostanem u španskom fudbalu bar do sledeće godine.

Španija je oduševila Evropu 2024. Furija je nastavila istim putem i u Ligi nacija i kvalifikacijama za SP. Velike zasluge za povratak Španaca na tron pripadaju, naravno, selektoru.

- De la Fuente uživa divljenje sa moje strane. Sreli smo se u prošlosti, odigrali prijateljsku utakmicu, bilo je to 2014. Reč je o fenomenalnoj osobi. Upoznao sam ga tada, a takođe i kad sam se se edukovao za trenera u FS Španije. Gajim divljenje prema njemu i njegovom radu, kao i prema njegovim timovima i španskim igračima. Španija ima jak kadar, ne samo u startnih 11, već i među rezervama. To je moćan tim zbog stila igre, kulture i razumevanja fudbala, dominantan u svim aspektima igre, sa i bez lopte.

Zanimljiv je bio Paunovićev odgovor na pitanje kog španskog igrača bi pozvao u reprezentaciju Srbije?

- Kao selektoru, jasno mi je da moramo da se poboljšamo na poziciji bekova, pa bih izabrao Kukurelju ili Ljorentea. A onda, kao navijač, Lamina Jamala, naravno. I Pedrija, koga volim.

Evropski šampion uvek je, naravno, među pretendentima i za osvajanje svetskog trona.

- Neću reći da je Španija favorit, jer u fudbalu ne volim nikoga da izdvajam, ali je jasan kandidat da bude ključni faktor na Svetskom prvenstvu, potpuni protagonista. Definitivno.

Veljko je govorio i kakav je bio početak u reprezentaciji Srbije:

- Prvo što sam zatekao bio je potpuni zastoj u svim aspektima, sa mnogo straha od neuspeha i toga da više ne budu ono što jesu. Prvo što sam uradio bilo je da otključam tu situaciju i radim na samopouzdanju igrača, pokazujući im da imaju sposobnost da prevaziđu to stanje. To je i dalje proces. Razlika u odnosu na moje prvo okupljanje bila je velika. Povratak braće Milinković-Savić je važan, jer jača projekat i donosi samopouzdanje. To je očigledno u govoru tela, osmesima i svakodnevnoj atmosferi među igračima. To su znaci da smo na pravom putu.

Novinare Marke zanimalo je i šta to ima Hrvatska, a nema Srbija. Kockasti su bile vicešampioni sveta 2018, trećeplasirani 1998. i 2022.

- Mora se priznati da je Hrvatska uradila veoma dobar posao. U generaciji koju je imala u poslednjih deset ili čak 15 godina bilo je mnogo igrača koji su trenirani u dijaspori, u zemljama gde je bilo mnogo hrvatske imigracije, baš kao što slučaj i sa Srbijom. Oni su te igrače uhvatili na vreme, sa drugačijim mentalitetom, sa elitnom evropskom pripremom i treningom, što im je pomoglo, zajedno sa talentom koji su nastavili da otkrivaju i generišu u svojoj zemlji, da formiraju veoma jaku generaciju. S druge strane, mi taj posao nismo dobro uradili i sada ga razvijamo, pokušavajući da ne kopiramo, već da učimo iz svojih grešaka. Mi smo veoma slični narodi, delimo kulturu i jezik i moramo da uradimo mnogo više da bismo dostigli taj nivo i sledili put kojim je Hrvatska krenula, ali i donoseći sopstvenu autentičnost, kako sa igračima razvijenim kod kuće, tako i sa onima koje imamo u dijaspori.

Paunoviću je na kraju postavljeno pitanje koje izlazi iz konteksta sporta. Preživeli ste rat kad ste imali 17 godina, da li ste zamišljali da će svet biti ovakav 2026. godine?

- Ne baš, ali znate šta se dešava? Kad nešto naučim tako mlad, kad mi se to desi sa 17 ili čak i mlađem, to ostavlja trag. Ne kažem da sam to očekivao, svakako nisam želeo, ali sam bio sumnjičav. Izgleda kao da ljudska bića nikad ne uče. Veoma tužno je što u svetu i u vremenima u kojima živimo, sa svom tehnologijom koju danas imamo, sa mladom generacijom punom talenta, sposobnom da stvara priče, video zapise, umetnička dela, da bude kreativna u svim oblastima i da iskoristi resurse na globalnom nivou, postoje ljudi koji moraju da se sklone u rovove ili bunkere da bi zaštitili živote  i budućnost od stvari koje nemaju objašnjenje -  zaključio je selektor Srbije.