Суочите ли навијаче Партизана са задатком да саставе листу најважнијих голова црно-белих у 81-годишњој успесима начичканој историји, сигурни смо да би се, с правом, високо котирало ремек-дело Ненада Бјековића из Љубљане 11. јула 1976!
Наизглед, сасвим обичан погодак - легендарни центарфор ауторизовао је сијасет лепших, притом, не највећем ривалу, већ Олимпији; не Дину Зофу, већ Љубиши Далановићу, међутим...
„Сикстинску капелу” међу Гробарима дарују му: значај - за титулу чекану рекордних 11 година (још од генерације Беба, финалиста КЕШ 1966) и тајминг - у последњем колу, у 90 и „неком” минуту (Сплићани су се жалили да је увелико почео Други дневник).
Беше то... на данашњи дан пре тачно пола века!
- Ево, пијем кафу с друштвом у кафићу и гледам урамљену слику... Да, лепо пише: 11. јул 1976. Хвала вам што сте ме подсетили - у „вулкан емоција” (пре неколико лета; прим.а) ускочио је Ненад Бјековић, са сузом - радосницом ка овековеченој, ванвременској сцени мегдана „под Бежиградом” украшеној натписом: шампиони Југославије (од Вардара па до Триглава).
Довољно је само то да сте урадили (а где су остали трофеји из тренерско-руководеће жетве?), па да вам партизановци буду вечно захвални?
- Богами, био је то изузетно важан гол, за Партизан - прекретница. Лепо, најдраже у каријери. Генерално, кад год се спомене та шампионска трка с Хајдуком љубитељима фудбала прве асоцијације су: Љубљана и Бјековић.
Рекосте (баш у Журналу) једном: да се то није догодило ко зна шта би било с клубом?
- Покренуо се точак! После деценије поста и не тако озбиљних резултата - коначно радост. Почели смо да освајамо трофеје. Да смо тада остали без титуле... Не смем ни да помислим! Постали смо шампиони после 11 година, кренуло нас је, ускоро и Средњоевропски куп, по осми пут прваци... Не бих себе да истичем у први план, успех сјајне екипе, непоколебљиве и после убедљивог пораза од Хајдука, јединог конкурента, у Београду.
Најдражи гол у богатој каријери?
- Јесте, дефинитивно! За вечно сећање, до последњег дана. Тек сада, хладне главе, после свега што сам прошао, видим колико је та титула била значајна за Партизан.
ДАЛАНОВИЋУ САМ ХТЕО ДА ЗАДАВИМ КУМА
Те 1976. није вам све до „деведесетог” било до смеха: Далановић је бранио „к'о луд”?
- Хтео сам да му задавим кума: Илију Завишића! Није могао да игра због парних картона, путовао је с нама... мало да опусти Далановића. А, овај... Бранио је ненормално! Не, нисам га никад срео после тога...
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
