Suočite li navijače Partizana sa zadatkom da sastave listu najvažnijih golova crno-belih u 81-godišnjoj uspesima načičkanoj istoriji, sigurni smo da bi se, s pravom, visoko kotiralo remek-delo Nenada Bjekovića iz Ljubljane 11. jula 1976!
Naizgled, sasvim običan pogodak - legendarni centarfor autorizovao je sijaset lepših, pritom, ne najvećem rivalu, već Olimpiji; ne Dinu Zofu, već Ljubiši Dalanoviću, međutim...
„Sikstinsku kapelu” među Grobarima daruju mu: značaj - za titulu čekanu rekordnih 11 godina (još od generacije Beba, finalista KEŠ 1966) i tajming - u poslednjem kolu, u 90 i „nekom” minutu (Splićani su se žalili da je uveliko počeo Drugi dnevnik).
Beše to... na današnji dan pre tačno pola veka!
- Evo, pijem kafu s društvom u kafiću i gledam uramljenu sliku... Da, lepo piše: 11. jul 1976. Hvala vam što ste me podsetili - u „vulkan emocija” (pre nekoliko leta; prim.a) uskočio je Nenad Bjeković, sa suzom - radosnicom ka ovekovečenoj, vanvremenskoj sceni megdana „pod Bežigradom” ukrašenoj natpisom: šampioni Jugoslavije (od Vardara pa do Triglava).
Dovoljno je samo to da ste uradili (a gde su ostali trofeji iz trenersko-rukovodeće žetve?), pa da vam partizanovci budu večno zahvalni?
- Bogami, bio je to izuzetno važan gol, za Partizan - prekretnica. Lepo, najdraže u karijeri. Generalno, kad god se spomene ta šampionska trka s Hajdukom ljubiteljima fudbala prve asocijacije su: Ljubljana i Bjeković.
Rekoste (baš u Žurnalu) jednom: da se to nije dogodilo ko zna šta bi bilo s klubom?
- Pokrenuo se točak! Posle decenije posta i ne tako ozbiljnih rezultata - konačno radost. Počeli smo da osvajamo trofeje. Da smo tada ostali bez titule... Ne smem ni da pomislim! Postali smo šampioni posle 11 godina, krenulo nas je, uskoro i Srednjoevropski kup, po osmi put prvaci... Ne bih sebe da ističem u prvi plan, uspeh sjajne ekipe, nepokolebljive i posle ubedljivog poraza od Hajduka, jedinog konkurenta, u Beogradu.
Najdraži gol u bogatoj karijeri?
- Jeste, definitivno! Za večno sećanje, do poslednjeg dana. Tek sada, hladne glave, posle svega što sam prošao, vidim koliko je ta titula bila značajna za Partizan.
DALANOVIĆU SAM HTEO DA ZADAVIM KUMA
Te 1976. nije vam sve do „devedesetog” bilo do smeha: Dalanović je branio „k'o lud”?
- Hteo sam da mu zadavim kuma: Iliju Zavišića! Nije mogao da igra zbog parnih kartona, putovao je s nama... malo da opusti Dalanovića. A, ovaj... Branio je nenormalno! Ne, nisam ga nikad sreo posle toga...
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
