Bašta stadiona Partizana, miris lipe koja cveta, grupa nešto starijih lica i ambijent koji evocira mnogo uspomena. Zdravice, kucanje čašom o čašu i prepričavanje anegdota sa utakmica voljenog kluba. Žuborio je razgovor ispunjen ljubavlju prema Partizanu u legendarnoj Humskoj ulici, tačno negde oko 20 časova.
A, onda su se pojavili oni, razgovor i vreme kao da su stali, sve oči bile su uprte u mostić iznad bašte, onaj s kog su crno-beli heroji mahnuli prisutnima. U tren oka, obojili su uspomene, pokrenuli sliku i probudili glad za uspehom. Tačno 50 godina po osvajanju sedme titule prvaka Jugoslavije, prve posle 11 godina posta, Nenad Bjeković, Nenad Cvetković, Ilija Zavišić, Dževad Prekazi, Radmilo Ivančević, Simo Nikolić... ponovo su se okupili, kako bi zajedno sa prisutnim navijačima i klupskim zvanicama proslavili pet decenija od istorijske pobede na ljubljanskom Olimpijom, možda najvažnijeg trofeja i prekretnice u crno-beloj istoriji.
Podsećanje na dane kad je okončana višegodišnja patnja simbolično je, u još jednom teškom, sadašnjem, trenutku dodatno ujedinilo crno-belu porodicu i ambijent učinilo setnijim, nežnijim, lepšim.
Kako to tradicija i nalaže istorija pamti heroje, a iako su svi akteri dali neizmeran doprinos, među junacima se najviše istakao čovek odluke tog julskog poslepodneva 1976. u glavnom gradu Slovenije – Nenad Bjeković.
Upravo je jednom od najlegendarnijih napadača slavnog kluba pripala čast da govorom zatvori formalni deo slavljeničkog banketa.
- Ne znam šta bih rekao osim da je to bio najvažniji gol u mom životu. Cela ta sezona, čak i ta utakmica bile su jako teške, ali opet i kao iz bajke. Presrećan sam što smo se okupili baš na ovom mestu, gde smo pre tačno 50 godina do jutra slavili titulu. Znam da će se ta utakmica među navijačima Partizana prepričavati još dugo, dugo, čak i kad nas više ne bude bilo. To je istorijski važan trenutak za klub – rekao Bjeković.
Tadašnja situacija umnogome je podsetila na sadašnju, ali i podstakla crno-bele da prihvate tradicionalne vrline Parnog valjka i sve ono što Partizan predstavlja – inat, prkos, avangardu… Motivacionu poruku, baš nalik takvim epitetima imao je i nekadaši as i funkcioner kluba iz Humske.
- Nadam se da ćemo uskoro ponovo da slavimo titulu, na istom ovom mestu, možda već i krajem maja iduće godine. Ne znam imaju li nove generacije Partizana ono što je potrebno, ali mislim da imaju. Od srca im želim mnogo sreće, radosti, uspeha. Želim im, ali i svima nama da osetimo ono što je naša generacija osetila te davne 1976, da zajedno ponovo osetimo tu ljubav i taj ponos – zaključio je Bjeković, strelac jedinog gola u pobedi nad Olimpijom pedeset godina ranije.
Partizan je ponovo gotovo deceniju bez titule, a podsećanje na kako su post prekidali istinski asovi i legende crno-belog tima moglo bi da bude dobra osnova, istorijska lekcija i ključna tačka za novije naraštaje, za neke nove „Partizanove bebe“.
ŠAMPIONI U BOĆANjU SPECIJALNI GOSTI
Crno-belu noć pod svodovima stadiona JNA upotpunili su i šampioni Srbije u boćanju.
Partizan je juče u prepodnevnim satima osvojio državnu titulu i tako ponovo imao šampione 11. jula, na tako važan i poseban datum u istoriji slavnog kluba.
LAZOVIĆ POZDRAVIO LEGENDE
Danko Lazović, s punim pravom, takođe, legenda Partizana, sad generalni direktor kluba iz Humske, prisustvom je pozdravio šampione iz 1976.
Topli zagrljaji, osmesi i reči hvale i pdorške bili su sveprisutni tokom „sudara“ različitih generacija crno-belih idola.
OMAŽ SAIGRAČIMA KOJI VIŠE NISU TU
Na ponovnom okupljanju crno-bele generacije, zlatnim slovima upisane u klupskom spomenaru, Partizanova porodica se prisetila i aplauzom pozdravila one koji više nisu sa njom.
Pavle Grubješić, Momčilo Vukotić, Boško Đorđević, Blagoja Istatov, Dragan Arsenović, Radomir Antić, Borislav Đurović i trener Tomislav Kaloperović zauvek su ostali deo tima, a nekadašnji saigrači su ih se setili uz osmeh na licu i po koju suzu.
FOTO galeriju možete pogledati OVDE.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
