Партизан је убедљивим тријумфом над Нафтом – 4:1 ставио тачку на главни део припрема у Словенији. Авантуре по Похорју званично су иза изабраника Саше Илића, пред којима је финалних недељу дана до почетка још једне напорне сезоне у Суперлиги.
О успешности припремног периода, утисцима о досадашњем раду славног клуба, месец дана по његовом повратку и многим другим, црно-белим темама, Саша Илић је говорио у разговору за „Максбет спорт”.
- Добро, генерално сам увек и причао да је Партизан мој клуб, моја кућа, да сам скоро цео фудбалски век провео овде. Враћам се у Партизан после седам година. Седам година је прошло од моје последње утакмице у црно-белом дресу. Слегли су се и утисци, прошло је месец дана и тај неки емотивни аспект је иза мене. Сад смо концентрисани на екипу, да тренирамо што боље, да немамо пуно повређених играча и да припремамо тим за оно што нас очекује следеће сезоне – објаснио је легендарни капитен, сада тренер црно-белих уводне импресије после двонедељног рада на обронцима Похорја.
Потом је Илић говорио и о самом чину повратка у редове Парног ваљка, а најзаслужнији за реализацију целе приче је некадашњи саиграч – Данко Лазовић.
- И претходних година сам био у комуникацији са људима у клубу. Непрестано су ту постојали неки контакти да постанем тренер Партизана. Ипак, није се догодило, барем не досад. Пре свих ме је контактирао генерални директор, Данко Лазовић и предочио ми план и његово виђење ствари, као и зашто мене види као идеалну опцију за тренера. Седели смо, разговарали и на крају се договорили. Немам нека нарочита обећања за навијаче, осим да ћу баш као и сви у клубу да пружим све што имам како би Партизан био бољи и успешнији…
Илић тврди да га, упркос постојању огромне љубави према клубу из Хумске, ипак, води рацио и професионални аспект.
- У последње време превасходно размишљам пословно, као тренер, а емоције покушавам да оставим по страни. Сматрам да тако могу више да понудим клубу. Тренутно сам максимално концентрисан на посао стратега. Ипак, верујте, најбоље знам шта значи Партизан.
Повратак легендарног „броја 22” у Хумску је означио његов четврти мандат у Партизану, први тренерски, али и тачно 40 година од како се Илић први пут прикључио црно-белој чети.
- Тешко је упоредити претходне повратке с овим. Они су се догодили у неко друго време и били су обележени титулама, волео бих да тако буде и овог пут.
Главни циљ новопеченог тренера црно-белих је свакако везан за резултате, али и за едукацију младих играча шта то значи бити играч Партизана.
- То покушавам у одређеним ситуацијама да објасним овим младим играчима, колико је Партизан велики клуб. Једноставно нема времена за чекање. Свака прилика мора да се искористи. Овај систем гута таленте, уколико пропусте прилику, можда никада више не добију још једну. Партизан учини да вам се у једном тренутку живот промени из корена, дигне вас у небеса, а онда следећег тренутка болно приземљи. На пример против Њукасла сам одиграо изузетно добро, био херој, а онда три месеца касније промашио ону шансу против Реал Мадрида и био трагичар… Циљ ми је да их научим да у Партизану мора да се одржава висок ниво све време.
Сезона је иза ћошка, а први велики циљ, на пољу резултата свакако пласман у Европу, који би Парном ваљку донео толико тога, барем кроз призму Саше Илића.
- Европа је веома битна и сви људи су свесни да је Партизану најтежи период јул и август. Током летњих месеци се дешавају многе ствари и одређују у ком ће смеру ићи сезона. Није то нимало лако. Пред нама су три велика корака до Лиге конференција, али идемо постепено. Зна се да је пласман коначни циљ и нешто што би много значило младом тиму за наставак сезоне.
Говорећи о талентованом саставу, он је још неколико појачања далеко од тога да буде комплетан. Ипак, Илић уверава да је задовољан досадашњим стањем.
- Стандардно и увек незгодно питање за тренер. Као и сваки стручњак увек желим више од својих играча, али и нова појачања. Никада доста квалитетних играча. Ипак, особа сам која зна каква је ситуација у клубу, да финансије и нису баш сјајне и зато ни не захтевам много. Вероватно ће да се догоди још неко појачање, како би тим изгледао за нијансу боље, јаче… Ипак, задовољан сам тренутним стањем и делује ми да идемо у добром правцу. Треба да се попуне још позиција или две, али отом потом. Тржиште диктира целокупну ситуацију. Шта год да се догоди бићемо спремни – уверава стратег Парног ваљка.
Нада се црно-бела породица да ће после готово деценију дугог поста чета Саше Илића да врати титулу у Хумску, а нови тренер сматра да константност и скромност воде путевима успеха.
- Немамо право да говоримо о титули и неким исувише великим циљевима. Увек се почиње од малих ствари. Тако то иде, кренеш корак по корак, залауфаш се, онда се пали машина и кад нико ништа не очекује изненадиш. Тренутно ми је у фокусу само почетак сезоне и да га дочекамо максимално спремни и мотивисани, да на старту направимо добре резултате, а за после ћемо да видимо – закључио је Илић.
АДАКОВИЋ И ТУМБАКОВИЋ НАЈВЕЋИ ТРЕНЕРСКИ УТИЦАЈ
Трудио се Саша Илић, још као играч, да упија знање од својих тренера. Многи су на његова фудбалска размишљања оставили трага, али нико као Милош Адаковић и Љубиша Тумбаковић.
- Генерално, фудбал се мења и оно што је било пре двадесет, тридесет, четрдесет година, то сада више не важи. Али, од сваког тренера којега сам имао покушавао сам да узмем понешто. Да ли је то добро или није добро, то склапам у неки мозаик и видим где ће то да ме одведе. Али као и увек двојицу тренера морам да поменем, уз дужно поштовање, свим осталим. То су Милош Адаковић који је био тренер у млађим категоријама и који је најзаслужнији за то што сам постао фудбалер. Други је Љубиша Тумбаковић, тренер који ми је указао прилику да заиграм у првом тиму Партизана, а с њим на клупи сам освојио и највише трофеја.
БЛАГ, ПРАВИЧАН, АУТОРИТЕТ
Словио је, још од тренерских почетака пре седам година, Саша Илић за тренера благе нарави, али у Партизану је његов ауторитет, ипак, неприкосновен.
- Да, човек сам благе нарави, али то се не преноси нужно и на терен. Код мене играчи могу да се шале, друже, разговарају, дају сугестије… Можемо да разговарамо о животним стварима, невезаним за фудбал, да будемо као другари. Али, кад се ради, ту престаје све остало. Захтевам две ствари: да играчи буду дисциплиновани и дају максимум на тренингу и утакмицама. То је све. Докле год се ти услови поштују имаћемо фантастичну сарадњу. Код младих играча карактер је најважнија ствар, а делује ми да га већина момака у тиму има и ваљано испољава.
АНЕГДОТА ИЗ ТАКСИЈА
Присетио се Саша Илић и занимљиве анегдот из играчких дана, тачније са почетка каријере.
- После једне од утакмица ушао сам у такси. Није било ноћних линија аутобуса, а меч се касно завршио. Требало је да се вратим у Борчу, где сам живео са родитељима, али нисам има довољно новца. Ушао сам у ауто, гледао у таксиметар и планирао да изађем кад он стигне до цифре коју сам имао у џепу. Причао сам са таксистом о фудбалу Партизану. Он је рекао „има неки мали Илић, кажу да је добар”. На то сам му одговорио „Тај сам”. Погледао ме је добро, препознао и дао ми бесплатну вожњу до куће. Срећом, таксиста је био велики навијач Партизана.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
