Џокер - срце крвног система Орлова

Србија је „држала дах”, Никола Јокић је направио карактеристични ролинг и врховима прстију испутио лопту. Огласила се пиштаљка, а обло парче коже, испуњено ваздухом, прошло кроз обруч „Северњака”. Погодак под фаулом! Орлови су коначно били у предности – 77:75. А, онда је тандем Марканен-Валтонен распршио снове мале земље са брдовитог Балкана и превремено, већ у осмини финала, елиминисао је са Евробаскета претходног лета. Поред горчине и разочарања, у јавности је владала и забринутост. Да ли је Србија протраћила последњу шансу да са још некрунисаном, „златном” генерацијом освоји трофеј? Да ли је то био и горак опроштај Николе Јокића од државног тима? Све те мисли пролазиле су кроз главу заљубљеника у игру под обручима. Стрепели су многи, да аса Денвера више неће видети у дресу Србије.

Ипак, непуних годину дана касније, Џокер је доказао да је и даље 100 одсто предан репрезентацији. На последња два окупљања је чак, у одсуству Богдана Богдановића, понео и капитенску траку.

Значај најбољег центра и играча планете за државни тим, могао да се примети у мечевима против Швајцарске и Босне и Херцеговине, али и на првој припремној утакмици са Француском, у четвртак увече.

Горостас из Сомбора је кошаркашким плесом оплеменио паркет Београдске арене и чету Душана Алимпијевића предводио до тријумфа над олимпијским вицешампионом – 90:87.

У складу са традицијом, капитен Србије је испунио све статистичке колоне, а 20 поена, девет скокова, осам асистенција и индексна вредност 33 за 29 минута, нису биле довољне да у потпуности осликају допринос сјајног центра.

Иако је у младим данима „Јокићеве репрезентативне ере” било неопходно да се саиграчи навикну на његову перцепцију, луцидност и чаролију, сада све изгледа „као подмазано”. Џокер је за Србију постао исто што је годинама био и за Денвер Нагетсе – систем.

Никола Јокић је против физички доминантне Француске, све време контролисао лопту, равномерно је дистрибуирао саиграчима и као право срце тима упумпао крв у сваку вену, артерију и капилар репрезентативног система.

Иако Србија још од Милоша Теодосића није имала традиционалног плејмејкера највишег нивоа, селектор Орлова тврди да му тако нешто није ни потребно.

- Истина је да немамо традиционалног организатора игре, али где ћете бољег плејмејкера од Николе Јокића, човек је најбољи додавач на свету – био је кратак коментар репрезентативног шефа струке, који у најкраћим цртама подвлачи важност сјајног центра. Без обзира на одбрану, број чувара или стратегију ривала, Сомборац ће пронаћи адекватно решење - Џокер је једноставно мозак свих операција.

Дуел са Триколорима је био припремног карактера, али и довољно добар показатељ огромног домета српског тима, кад у свом језгру има најбољег играча данашњице. Свеукупна слика државног тима засад делује доста добро, а светски вицешампион изгледа кадро да понови, можда чак и надмаши, успех из Маниле у наредном периоду.

Нова шанса да Орлови докажу квалитет и колико могу у предстојећим квалификацијама, касније и на Мондобаскету (уколико изборе пласман), биће већ сутра, у реванш утакмици са Француском, овог пута у Орлеану (20).