Почетна / Фудбал / Звезда

„Жао ми је што нисам играо на Мондијалу 1998.“

Зоран Јовичић, некадашњи нападач Црвене звезде, Сутјеске, Борца из Бањалуке, Етникоса, Сампдорије и Кана
ФОТО: ФК Црвена звезда

Да би постао познат, Зоран Јовичић је играо за неколико клубова, а славан је од тренутка кад је на стадиону Црвене звезде затресао мрежу Барселоне (1:1). Како сам истиче, тај, као и погоци Партизану и против репрезентације Аргентине највеће су му драгоцености.

Нападач коме се Звездин север клањао до црне земље. Упамтили су га грчки и италијански, па француски клубови. Био је и репрезентативац Југославије. Једном речју, играч за пример.

Јовичић је рођен 17. априла 1973. у Београду. Прошао је комплетну школу Црвене звезде, али је фудбалом почео да се бави у Рудовцима.

- Мој брат, старији од мене пет година, почео је да игра у Рудовцима. Тако сам и ја одлучио да заиграм у истом клубу. Био је то друголигаш. Ту су ме приметили Тома Милићевић, Владимир Петровић Пижон и Стеван Остојић, довели су ме у Звезду. Имао сам право да играм за омладинце, потписао сам одмах професионални уговор. То је екипа која је стигла до европске титуле, био сам и на припремама у Поречу пре Барија, као и на Игману пре Токија. Суботом или недељом играо сам за омладинце, а тренирао сам са првим тимом - почео је причу Зоран Јовичић.

Био је на каљењу у Сутјески, одиграо 20 утакмица и постигао осам голова. Неопходна афирмација за потврду квалитета.

- Тада сам имао непуних 18 година. Било је актуелно да млади играчи одлазе у друге клубове на позајмицу, да имају простора више за игру. На иницијативу тренера Спасојевића дошао сам у Никшић и тамо провео мало више од полусезоне. Било је лепих момената. Пао је гол против Звезде, Партизана, тузланске Слободе, Сарајева... Било је прелепих момената које памтим све до данас. То је било 1991/92. И након позајмице вратио сам се у своју Црвену звезду.

Кратко се вратио у Звезду, па отишао у Борац из Бањалуке. Борац је данас најбољи клуб у Босни и Херцеговини, а он прати домете колектива коме је сада стотину лета.

- И данас се чујем са пријатељима и другарима из тадашње екипе Борца, са Ђукићем, Латиновићем... Недавно смо дружили на стогодишњици клуба где је наш Марко Марин поникао. Био је Љубојевић и још један број другара и саиграча из тог периода.

Јовичић је отишао у Грчку и за Етникос одиграо 57 утакмица, постигао је 19 голова. Бројке за поштовање.

- То је било 1993 и 1994. Тренер је био Милан Живадиновић. Довали су Анту Дробњака, Ненада Масловара, Миодрага Божовића... Била је јака екипа, где је поново за младог играча недостајало места. Позајмили су ме у Етникос и стадион смо делили са Олимпијакосом. Брзо сам научио језик, упознао град, сјајно искуство. Живот у Атини је посебан.

После две године Зоран се вратио у Звезду и на 62 меча сместио чак 37 лопти у противничку мрежу. Истиче да су голови против Партизана или онај против Барселоне његово најдраже остварење.

- За центарфора сваки гол је важан. Битан је и за репрезентацију против Аргентине за коју су играли Симеоне, Креспо, Ортега, Снајдер... Дао сам гол и асистирао за један гол. Никада пре тога наша репрезентација није тако нешто постигла, а тешко да ће икада и постићи, да их тамо надиграмо и победимо.

Јовичић напомиње да су вечити дербији били нешто непоновљиво.

- Пуно набоја, жеље за успехом, престижом. Били су тада добри Војводина и Обилић, али вечити дерби је нешто посебно. Имао сам несрећу да сам се 1997. повредио, укрштене лигаменте, баш против Партизана у Хумској.

Био је и први стрелац шампионата СР Југославије  1997. - Било је озбиљних нападача у лиги, конкуренција јака као земљотрес. То је лепа чињеница. И у музеју Црвене звезде налазе се сви фудбалери који су били најбољи стрелци шампионата, а да су у Звездином дресу. То мора да импонује и поносан сам на све то.

Јовичић је одиграо две утакмице за А тим СР Југославије. На дебију у Мар Дел Плати против Аргентине постигао је гол за тријумф од 3:2. Можда је могао да више пута обуче дрес државног тима.

- Прошао сам припреме за СП у Француској. Селектор је био Слободан Сантрач, његов асистент Илија Петковић, саветник Вујадин Бошков. Међутим, нисам имао среће, повредио сам се. Мондијал је врхунац каријере. Остаје жал што нисам био учесник, да сам био здрав ишао бих, можда бих постигао који гол и онда би каријера другачије изгледала.

Дуго су га памтили Абелардо и Баија. Звезда је, иначе, највише међусобних мечева, девет, одиграла са Барселоном. Тај последњи, 31. октобра 1996. изродио је великог јунака и љубимца Звездиних навијача – Зорана Јовичића. Постао је бесмртан у младим данима и вечно ће трајати код армије присталица црвено–белих. Заслужено...

РАДИМ У СКАУТИНГ СЛУЖБИ ЦРВЕНО-БЕЛИХ

Зоран Јовичић данас живи у Београду, остао је у фудбалу.

- Био сам кратко запослен у ФС Србије. Сада сам се вратио у своју кућу, радим у скаутинг служби првог тима Црвене звезде. Пратимо све лиге европске, па Азију, САД. Правимо базу од младих и талентованих играча са потенцијалом. Комплексан је посао. Радим, на стадиону сам, окружен сам звездашима и под „старе“ дане сам на омиљеном месту и могу да радим оно што волим.

ПОВРЕДЕ МЕ СПУТАЛЕ У САМПДОРИЈИ

Некадашњи нападач провео је пет сезона у Сампдорији, две у француском Кану, а каријеру завршио са 33 године.

- Постоји жал за већим достигнућима. Нисам се фудбалски задовољио. Отишао сам у Сампдорију под повредом. Уследила је једна операција колена, па друга повреда, онда и трећа. Изгубио сам сезону, а екипа је била изузетно јака. Лућано Спалети био је тренер те прве године. Након свих повреда, нисам ни могао да пружим максимум. Хтели су из Црвене звезде да се вратим после Кана, али објаснио сам тадашњем тренеру Валтеру Зенги да је боље да окончам каријеру, јер нисам могао да пружим колико треба. Нисам хтео да играм у својој Звезди, а да не могу да пружим максимум.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.