У потпуно неком другом издању су се медијима и случајним пролазницима у Ушћу представиле Ана Дабовић, Сања Мандић и Кристина Топузовић, репрезентативке Србије, шампионке Европе.
Нашминкане, сређене, спремне за излазак... Али, нису нигде излазиле. Само су желеле да покажу да су и оне обичне девојке, које воле да се среде и уживају у томе.
- Ја не знам у чему је проблем. Да ли ме људи не препознају када се средим. Тада ми нико не тражи да се сликамо. А, када идем са утакмице или тренинга, сва чупава, знојава, у патикама, са тренерком преко главе, е онда су сви ту. „Ана, јел може слика?“ – причала је Ана Дабовић, са широким осмехом на лицу.
Наравно, она и тако чупава пристане да се слика. Чак и асистира приликом „селфија“ и не тражи да види како је испала. Уосталом, у том издању се најбоље осећа. Тако, у тренерци и патикама, је провела већи део живота. Али, далеко од тога да не воли и да се среди. Напротив.
- Мене кошарка није нимало променила. Имам неки свој стил, волим да носим хаљине и стварно волим да се сређујем. Али, ми које се професионално бавимо спортом, па имамо и по два тренинга дневно, просто немамо времена за сређивање. Док наместиш фризуру, средиш нокте, нашминкаш се... За све то мора да се издвоји по два-три сата... Немамо ми толико времена. Сваки дан бих морала да се фенирам, јер чим урадим један тренинг, са фризуром је готово.
Некако успева све да усклади.
- Волим да се дотерам. Чак и када играмо утакмицу волим да ми је фризура сређена. Пре свега да ми коса не смета... Али, волим да ставим маскару и креон. Бринем о изгледу, и мислим да би свако требало то да ради.
Додала је:
- Знам да сви то кажу, али ја заиста мислим да је важнија унутрашња лепота. А то се и по мени види. Осмех, понашање, нека срећа која долази изнутра... Мислим да је то битније и то се одмах по девојци и види. Најбитније је да уживаш. На терену се види колико ја уживам у томе што радим, али и уопште у животу је тако. Ево и сада овде у дружењу са вама, вашим колегама, ја уживам. Посебно што је све ово поводом осмог марта. То је наш дан.
Шта за њу значи осми март, питамо. Да ли је то само дан када се добијају поклони или има дубље значење?
- Увек сам била противник празника, јер сваки дан би требало да буде посебан и празник. Али, пријатељи су ме убедили да када већ цео свет слави, зашто се не бисмо и ми веселили. Тако да ја имам став што се тиче тих одређених датума. А, у овом дану, искрено, највише мислим на маму, волим да је изненадим и усрећим.
Мандић: Прија кад те не препознају
Кристина Топузовић и Сања Мандић право са столице где их је професионална шминкерка средила, јасно су поручиле:
- Све може да се стигне, само ако се добро организујемо.
Кристина је додала:
- Ипак, не можемо као остале девојке да се стално сређујемо или излазимо. Више смо посвећене нашим каријерама кошаркашким.
Сања се надовезала:
- Искрено, ретко када се нешто специјално сређујемо. Само када се договоримо да ћемо негде изаћи. Углавном смо у тренеркама и патикама. То је нешто у чему се ми осећамо добро и природно.
Али, када се среде, промена им прија.
- Наравно. Посебно коментари како нас нико не препознаје – каже Сања. – Сви се изненаде. Лепо је понекад средити се.
Кристина је позната по експериментисању са фризурама и разним бојама косе.
- Волим доста тога да испробавам и експериментишем. Али, ми смо и природно лепе – завршила је уз осмех.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
