Мачван: Као што је селектор већ причао, не би требало тражити изговоре

Тог 12. септембра 2012. године, Србија је играла једну од најважнијих утакмица у новијој историји.

Није то било никакво финале, нити борба за медаље на великим такмичењима. Ово је била утакмица последњег кола квалификација за Европско првенство у Словенији.

У Пиониру је гостовао Израел, а Орлови су морали да добију. И то са одређеном разликом, ако им остали резултати не иду на руку. Победили јесу, али не са потребних 19 поена вишка. Срећом, као најбоља трећепласирана екипа изборили су пласман на Евробаскет. Таква је била српска кошаркашка реалност тих дана. Али, то је нека друга тема.

Овај повратак у прошлост је ту зато што је та утакмица била последња коју је Милан Мачван одиграо у репрезентативном дресу. Био је то меч у којем је на терену провео 13 минута, али није прошао кроз записник.

Пре тих квалификација, Мачван није пропустио ниједну акцију од како је 2009. дебитовао у сениорском тиму и освојио сребро на Европском првенству у Пољској. Пре него што се ове године вратио „под заставу“ није га било на три велика такмичења - континенталним шампионатима 2013. у Словенији и 2015. у Немачкој и Француској, као ни на Светском првенству 2014. у Шпанији.

Сваки пут је био на ширем списку селектора – прво Душана Ивковића, потом и Александра Ђорђевића, али на такмичења није путовао. Те 2013. је била његова одлука, у наредне две селектор Ђорђевић је имао другачије планове.

Мачван је поново ту. Није ни морао да каже, осмех на његовом лицу је одавао утисак задовољног човека.

- Осећај је супер. Репрезентација је сан сваког играча – почео је причу Мачван. – Драго ми је да сам опет ту са екипом. Већину момака познајем, знам и све тренере, чланове стручног штаба. Осећам се пријатно.

Због проблема са Немањом Бјелицом, који иду дотле да чак и селектор Ђорђевић сумња да ће прва четворка Србије моћи да игра на турниру у Београду, велики терет на тој позицији пашће баш на Мачвана.

- Искрено се надам да ће Бјелица бити спреман. Иако свих ових година нисам био ту, пратио сам репрезентацију и знам колико он значи за овај тим. То је играч који има велики квалитет, један је од лидера ове екипе. Волео бих да он буде ту. Ако не, надам се ћемо успети да се добро допунимо на тој позицији крилног центра.  

Мачван је био на окупљању тима, али је – као и Богдан Богдановић и Никола Калинић – добио продужени одмор. Он је последњи меч у сезони одиграо у понедељак, 13. јуна и освојио титулу шампиона Италије. 

- У ритму сам утакмица, плеј-оф се мало одужио, играли смо свака два дана, 15 утакмица у 34 дана. Тако да и нисам баш у тренингу, али се добро осећам.

Иако се трудио да „прескочи“ причу о томе како је имао кратку паузу, вероватно не желећи да звучи као да унапред тражи неко оправдање, Мачвана смо задржали на томе. Није вредело. Кратко је додао.

- Нисам једини и нећу да се жалим. Као што је селектор већ причао, не би требало тражити изговоре. Имамо јасан циљ који морамо да испунимо. Многи људи су урадили све што су могли да нам олакшају овај пут. Ту смо и морамо да представљамо Србију у најбољем могућем светлу.