Рекоше метеоролози, биће леп уторак на Копаонику. Биће сунчано, топло... И то баш у правом тренутку, када наши репрезентативци имају слободан дан. Први после микроциклуса од пет тренинга.
И, јесте, било је сунчано. Вероватно целих пет минута у различитим временским периодима током читавог дана! Како је дан одмицао, небо се спуштало све ниже, у једном тренутку је то била „шетња међу облацима“.
- Овако је од када смо дошли, киша и хладно – каже Милан Мачван, док смо у холу хотела „Гранд“ почињали разговор.
Не осећа се као новајлија
Мачан није новајлија у националном тиму, има иза себе доста утакмица, али је нови у систему Александра Ђорђевића.
- Пре овога сам играо четири године за репрезентацију, „закачио“ сам много играча који су и сада овде. Са неким од њих сам одрастао – рекао је Мачван, па додао. - Нисам ни имао период адаптације. Сви – што саиграчи, што стручни штаб – су учинили све да се не осећам као странац, већ су ме прихватили као да сам са њима од почетка. И то је драж ове репрезентације, та атмосфера о којој сви причају. Задовољство ми је да сам поново ту, са њима. Нисам имао проблем чак ни систем да упознам. Имао сам максималну помоћ и сервис, тренера и медицинског особља како бих што пре ушао у ритам.
Наставио је:
- Буквално не излазимо из хотела. Али, немамо ни разлога јер овде имамо све што нам је потребно, чак је и дворана у склопу хотела. Уосталом, дошли смо да радимо, простора за уживање и опуштање нема. Нити смо очекивали да ће га бити.
Са Копаоника је пре неколико дана дошла дуго чекана вест да је у „пуној униформи“ на тренингу репрезентације био и Мачван. Јуче нам је открио и да је одрадио цео тренинг.
- Добро сам. Од доласка на Копаоник радим све нормално. Наравно, стручни штаб ми мало дозира тренинге, ипак је ово за мене први циклус. Али, радим све. Гледам да се уиграм са екипом што пре. Мада, генерално, нема много нових играча, па да би ту требало нешто да се упознајемо. У суштини, мислим да ће све бити добро – причао нам је очигледно задовољни Мачван.
Додајући да неће бити проблема и да осећа како би ускоро могао да буде потпуно спреман, сјајни крилни центар је наставио причу. Иако је иза њега дужа пауза, успева да издржи цео тренинг.
- У суштини, и док сам био повређен, тренирао сам све што сам могао. Са трчањем сам кренуо током оних пет дана што смо имали слободно између турнира и одласка на Копаоник, тако да сам за овај део припрема увод направио већ у Београду. И сада је добро. Искрено, мислио сам да ће бити доста лошије. Нисам био оптимиста, али сада је све ОК.
Због изостанка Немање Бјелице, који није успео да се опорави на време и неће моћи да игра у Рију, све очи су упрте у Мачвана. Да ли ће успети да се опорави, да ли ће бити спреман, да ли ће...
Каже, то њему не ствара никакав притисак.
- Сви знамо да ћемо тешко надокнадити изостанак Бјелице. Нема потребе да причамо какав је то играч, какву улогу је имао у екипи. Али, морамо даље. Ево и Јокић је кроз утакмице на турниру у Београду показао да може да игра и на четворци, ту се добро сналазе Калинић и Симоновић. Ја се враћам. ОК, неће то бити исто, али мислим да можемо да надокнадимо његов изостанак и да одиграмо добро.
Како је текао разговор, закључак се сам наметнуо - Мачван ће бити спреман за Олимпијске игре. Ту нема никакве дилеме?
- Надам се да нема – узвраћа повратник у репрезентацију. – С обзиром на то како је до сада све изгледало, да сам ова два-три дана радио без бола, да могу да играм нормално са екипом, радио сам и пет на пет, тренинг под бандажама... Требало би да буде добро. Видећемо. Овде смо до суботе. Има још времена да се одраде још четири-пет тренинга. Добро се осећам. Сада је потребно и видети какве су потребе тима.
Да сви стану иза тима
Одавно је почело одбројавање до одласка у Аргентину, где ће Орлови обавити финални део припрема и имати генералну пробу за Олмпијске игре. Да ли како се приближава одлазак преко Атлантика, расте и тензија, питамо Мачвана.
- Искрено, ових неколико дана на Копаонику смо радили доста, искористили смо ове тренинге да се упознам са екипом, да видим систем... Вероватно се то смишљено и пролазило. Лагано се припремамо, немамо много времена. Имамо те три пријатељске утакмице у Кордоби. На нама је да до суботе одрадимо максимално овај део и да се што боље припремимо, да напунимо ноге, плућа... Све што треба да се уради и да одемо што спремнији. Надам се да ће нас повреде заобићи, а посебно да не буде неких смешних повреда као што је била ова моја.
Још једном је поновио.
- Криво нам је што Бјелица није успео да се опорави. Али, у каквом год саставу да идемо, сви треба да се сложе и стану иза репрезентације. Каква год да је и ко год играо. Ово су најбољи играчи који су дошли. Борићемо се и то је једино што можемо да обећамо. Надамо се добром резултату.
Цела ова прича је због невероватног сплета околности. Подсећамо, како је на окупљање дошао два дана пошто је завршио сезону, Мачван је – као и Богдановић и Калинић – добио продужени одмор. И баш дан пред укључивање у рад, ударио је прстом у врата...
- Стварно бизарна повреда – малтене уз уздах се отело Мачвану.
Наставио је...
- Било ми је изузетно тешко, с обзиром на то да сам се после три године вратио у репрезентацију, квалификациони турнир се играо у Београду... Али, на тако бизарну повреду нисам могао да утичем. Просто, не знам човека који није малом прстом запео, за врата, столицу, кревет... Небитно. Једино што је то у том тренутку био јачи ударац и ја сам поломио прст. Безвезе!
И сада, када је све то већ прошлост, док је причао о томе, малтене се љутио.
- Колико ми је било тешко због повреде, толико ми је после свега, када смо се квалификовали, било смешно због чега сам морао да пропустим квалификациони турнир и те две недеље рада. Све због тако бизарне повреде.
И поред свега тога, све време је био уз репрезентацију. Чак је и на штакама, са гипсом у нози долазио на утакмице.
- Био сам део тима, то ми је било веома битно. Много ми је драго јер су ме они у том тренутку прихватили, једногласно били за то да се задржим ту, да будем у екипи, са њима у хотелу. Да видим како све то изгледа, да упознам остале момке, осетим атмосферу. На психолошком плану ми је значило. Било ми је много лакше да се опоравим и прођем кроз ту неку глупу повреду. Сви су учинили да се осећам пријатно и да се прикључим што пре. Тај процес није могао да се убрза. Већ, после 24-25 дана сам одрадио први тренинг трчања. Све време сам имао на располагању кондиционог тренера, да могу да радим све што је потребно. И не само ја. Већ и Бјелица.
Закључујући причу, Мачван је додао:
- Тренери и медицинско особље тима су ми били стално на располагању и заиста су ми много помогли да се вратим.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
