– Као што смо рекли док смо се радовали – освојили смо све.
Тако је причу почео сјајни Београђанин који у понедељак, кад слети у родни град, слави 34. рођендан. Више неће играти за репрезентацију. Отуда и јаке емоције на победничком постољу и тешење од стране саиграча.
– Што се тиче моје екипе... По милионити пут могу да кажем да сам срећан човек и много поносан због тога што сам имао прилику да их предводим. Била је част и задовољство. Мој кум Никић и ја смо успели да са последњом утакмицом у репрезентацији донесемо олимпијско злато. Да се поклонимо свима, да се захвалимо и то би било то. Прешли смо игрицу, нека проба неко други.
Песма са трибина коју су „водили” и неки од његових бивших саиграча, утицала је на Гоцића.
– Гане ме то. Зато што, верујте ми, таквих је момената било, посебно на овом турниру... Два пута смо били у делиријуму, шоку, пред испадањем. Али једни друге смо бодрили, држали смо се. Биле су невероватне емоције између нас, сузе... Али, ево видите. Што би рекао наш брат Манда: „Дигли смо се као птица Феникс из пепела и дошли смо до врха”.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
