Капитен Мачван: С вером у Салетов систем

Мирноћа и стрпљење којима одише Милан Мачван лако би могла да буду најјача оружја Србије у дуелу са Словенијом. Енергија и квалитет се подразумевају, али чија ће глава дуже остати концентрисана одлучиће и победника.

Капитен репрезентације Србије, студиозан као и увек, већ увелико је анализирао игру ривала и видео оно што могу да буду опасности, а шта предности нашег тима.

- Преписали су на неки начин наш рецепт игре. Играју чврсто, са доста трчања, свако зна своју улогу. Имају двојицу суперстарова који воде коло, Дончића и Драгића, а са Рендолфом су добили екстра квалитет који им је недостајао, мало физичке снаге на позицији четири. При том, не бих да потценим друге, Видмара, Препелича који игра сјајно првенство... Много су показали, добили све велике противнике, Грчку, Француску, Шпанију, Летонију... Кокошков их сјајно води. Неће нам бити нимало лако.

Док је гледао представе Словенаца, Мачван није био застрашен. Чврста је вера пре свега у одбрану која је сломила италијанске снајперисте у четвртфиналу а намучила Шведа у полуфиналу.

- Верујемо у наш систем. То је нешто што је Сале Ђорђевић поставио пре четири године и држимо се тога. Знамо која су правила наше игре, који је план. Знамо шта нам је чинити. За сваку утакмицу се припремамо другачије. Мислим да са Словенијом може да се игра. Идемо из меча у меч. Као што сам рекао против Мађара, једини начин на који може ова екипа да побеђује је битка свих 40 минута. Јако, чврсто, агресивно, на скок и са доста трчања. Остало ће доћи из тога.

Претходно финале које је Мачван играо било је на Олимпијским играма, против САД. Да ли се са психолошког аспекта разликује чекање меча за злато против ипак слабијег ривала од најјаче екипе на свету?

- Када играш против Америке аутоматски знаш да су ти шансе минималне. У овом тренутку верујем да су шансе подједнаке. Словенија је показала да игра феноменално, али ко год да је био у финалу, чак и Шпанија, ми бисмо имали прилику. Идемо да се спремимо и добијемо утакмицу.

Милан има и другу врсту искуства из финала. Био је последњи учесник меча за злато који је играла Србија на европским првенствима – 2009. године у Пољској против Шпаније.

- Баш смо после утакмице о томе причали. Рекао сам да је остао горак укус те сребрне медаље, мада смо били незрели у том тренутку. Сећам се да је тада полуфинале против Словеније било у суботу, финале са Шпанијом у недељу, а ми смо остали будни до четири ујутру, од адренлина нисмо могли да спавамо. Дошли смо на финале потпуно неспремни. Зато и причам да не смемо да подлегнемо еуфорији, да морамо да задржимо мир. Да сачувамо то мало енергије и изађемо спремни. Победиће мирнија екипа, која не буде обраћала пажњу на ствари поред терена, на навијаче и на судије. Ко буде фокусиран и миран.

Словенци су Летонцима у четвртфиналу убацили 103 поена, Шпанцима 92...

- Нападачки су ушли у шут, погађали су све и свашта. Оба меча су одиграли јако добро. Биће тешко зауставити их, играју колективно, свако зна своју улогу. Зато и кажем да су преписали рецепт од нас. Стварно мислим да ће бити добра утакмица.

Једва је чекамо.