.jpg)
Када вечерас (19) на терен дворане „Мира и пријатељства” изведе своје „звезде” - тим састављен од активних играча са којима је у последњих неколико година радио - биће то последњи пут да Душана Ивковића гледамо крај клупе неког тима.
Одлуку да се повуче из тренерских вода, стручњак који у својој ризници има буквално све трофеје, донео је пре неколико месеци, а све то тек вечерас постаје „званично”.
Тајни састанак 2010.
Ивковић је имао једно правило током каријере - никада се није враћао у исти клуб. Прекршио га је 2011, када се вратио у Олимпијакос.
- Био је то тајни састанак, нико није знао за њега, без агента, новинара, само људи из клуба и ја. У мојој кући - сетио се Ивковић тог тренутка.
Испоставило се да је одлука била добра. И други мандат је крунисао титулом првака Европе.
И - да ли се дан пре свега тога, разликује од оног дана када је пресекао и рекао да је доста? Баш тим питањем почели смо разговор са Душаном Ивковићем. Неколико тренутака пошто је завршио конференцију за медије, на којој је на савршеном грчком разговарао са домаћим новинарима.
- Видећу већ како ће бити на терену, али у овом тренутку се не осећам као да ће то да буде нека моја последња утакмица на којој ћу да се појавим као главни тренер. Код мене, као и свих тренера, постоји и постојаће један притисак у припреми. Јер без притиска не може ништа да се оствари.
.jpg)
За разлику од свих претходних мечева у којима се притисак тицао само тога како победити ривала, сада је он потпуно другачији. То је...
- Да ли ће се остварити мој предлог, да то буде хуманитарна утакмица и да ће се напунити дворана.
Разлог је још конкретнији...
- Надам се да људи нису заборавили да смо ми 1999, у време скоро тромесечног бомбардовања имали највећу и искључиву подршку грчког народа. Можда су то били најтежи тренуци у мојој тренерској каријери и вођењу утакмица. Лига нам је дала да мечеве почињемо 15 минута касније, ми смо носили црни флор... И ево, сада се баш мени указала прилика да грчкој и нашој деци на овај начин узвратим. Да се покаже тај велики дуг пријатељства, па и да се кроз ту утакмицу сакупе одређена средства за дечије осмехе.
„Душанове звезде”
У тиму „Душанових звезда” играће: Богдан Богдановић, Василије Мицић, Бобан Марјановић, Стефан Марковић, Марко Кешељ, Џон Диблер, Кајл Хајнс, Томас Ертел, Дарио Шарић, Фуркан Коркмаз, Никос Зисис, Костас Слукас и Виктор Хријапа.
Ивковић је застао, па додао:
- То је неки мој интерес који ће вероватно бити заступљенији после утакмице, када људи који су се бавили продајом карата, финансијама и свим осталим, кажу колико је све ово било успешно.
И све ће се дешавати на месту пуном успомена, не само на та тешка времена из 1999. године, већ и на победе, трофеје... Чак и оне најзначајније. Две слике прославе титула у Евролиги - 1997. и 2012. - које је Олимпијакос освојио баш под вођством Душана Ивковића, заузимају посебно место у конференцијској сали трофејног клуба.
- Увек кажем, кошарка је цео мој живот. Колико год сам покушавао, никада нећу успети да узвратим онолико колико је кошарка дала и мени, али и мојим колегама. Свима нама. Ма ни половину не могу да јој вратим.
Много таквих којима је кошарка дала много, али који су и кошарци дали све, биће вечерас на утакмици. Много бивших сарадника, ученика, људи са којима је Ивковић писао историју европске кошарке, поделиће са њим овај посебан тренутак. Многи ће и подсетити на неке заједничке успехе. Да ли је нека титула, трофеј или тек нека утакмица, посебно драга, да ли се по нечему издваја од неке друге, питали смо Ивковића. Одговор нас није изнезадио.
- Никада нећу издвајати трофеје, као што не волим да одговарам на питање које ми често постављају - који је најбољи играч кога сам тренирао или најбоља петорка... Не желим да тиме издвојим некога, од толико величанствених. Исто се односи и на утакмице.
Једно је сигурно...
- Многи који су желели да присуствују, нису у могућности то да ураде. Многи ме зову, јављају ми се са свих континената. Да ли је то Америка или Кина, где има много тренера... Честитају и жале што нисмо заједно.
Ивковић је захвалан, поносан и срећан, што је Олимпијакос организовао ову, за њега, веома посебну утакмицу.
- Хвала свима који ће доћи, не само играчима - закључио је трофејни тренер.
Осећам се лоше кад изгубе Србија и Олимпијакос
Шта је следећи корак? Да ли остаје у кошарци, можда Олимпијакосу?
- Од тренутка када смо објавио да ћу да се пензионишем, добијао сам разне професионалне предлоге - рекао је Ивковић. - Захвалан сам што организујемо ову хуманитарну утакмицу. Увек ћу бити уз Олимпијакос и то је истина. Увек ћу се радовати његовим успесима, као што ће ми бити жао и због неуспеха. Као што сам се пре три дана осећао лоше, када је Србија изгубила у Истанбулу, осећао сам се лоше, тако ће увек бити када изгуби Олимпијакос.
Ангелопулос: Наш начин да се захвалимо
Браћа Ангелопулос, власници Олимпијакоса, бираним речима су говорили о некадашњем тренеру.
- Душан Ивковић је део историје Олимпијакоса - рекао је Панајотис и наставио: - Ова пријатељска, хуманинтарна, утакмица је најмање што можемо да урадимо за њега, да му се на тај начин захвалимо за оно што је дао кошарци и Олимпијакосу. Легендарни играчи ће доћи на ту утакмицу. И навијачи ће уживати.
Јоргос се надовезао на речи брата:
- Ово је посебан тренутак за Ивковића који је легенда, не само Олимпијакоса, већ и светске кошарке. Поносни смо што је био код нас у Олимпијакосу. Верујем да је ово најбољи начин да оконча тренерску каријеру. Никада нећу заборавити шта смо доживели са њим. Били су то веома добри тренуци.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
