– Летос, кад смо били на турниру у баскету, на острву Сирос, питао сам Богдана да ми буде гост на опроштајној утакмици. Рекао је: „Долазим, али прво морамо да одемо на балкон”.
И, Богдановић је дошао у Атину, скоро па право са „балкона”. Добио је један од најјачи аплауза од прилично попуњеног „Мира и пријатељства”. Од играча, јачи су добили само Зисис, Слукас, Антић, можда и Хајнс.
– Обећао сам и ево ме – рекао је млади ас уз широки осмех на лицу.
– Велика ми је част што ме Дуда позвао на ова меч. Он је тренер који ме први гурнуо у репрезентацију и због тога сам му неизмерно захвалан. Од тог корака је и моја каријера кренула на боље. Нажалост, нисам имао шансу да дуже време радим са њим, али сам и за тај кратак период научио доста.
Из те 2013, када је на Европском првенству дебитовао за сениорски тим, Богдановић није могао да издвоји само једну ствар. Већ...
– Било је доста момената. Види се да је на другом нивоу, да има невероватну количину искуства и знања. Помогао ми је доста и неизмерно сам му захвалан.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
