.jpg)
Али, чак и уколико се задржимо на сениорским успесима са Србијом, Тепић, Паунић, Бирчевић, Симоновић и Радуљица су се наосвајали сребрних медаља на свим могућим такмичењима. Јовић их са својим одличјима чека у Немачкој.
Дакле, нису само репрезентативни резултати разлог због којих је појава Мирослава Радуљице најупечатљивија на окупљању државног тима. Нису ни године, старији су Симоновић, Паунић и Тепић, исто годиште је Лешић.
– Увек је лепо вратити се кући, видети момке и подржати сваку акцију репрезентације. Погледајте их, сви су насмејани, сви су срећни што су овде. И ја сам – чује се испод обновљене браде која је поново нарасла од новембарских прозора.
Заједно са имиџом Радуљице, у односу на прва два меча квалификација за Светско првенство променио се и начин на који су се поздрављали момци које је Александар Ђорђевић окупио за дуеле са Немачком и Аустријом.
Сада више нема упознавања, они су већ екипа која је нешто прошла у овом саставу.
– Окупљање у новембру је било специфично, никад раније нисмо имали такву причу. Сада је дефинитивно лакше, јер знамо шта нас очекује. Јесте да опет имамо врло мало времена, само два дана, али кад је ова екипа у питању све то иде брзо. Брзо се „качимо” и неће бити никаквих проблема.
У богатој и шареној каријери, Радуљица је као позајмљен играч Ефеса наступао и за Албу. Међутим, на помен потенцијалне анализе ривала, Радуљица је подигао обрве.
– Играо сам у Немачкој, али давно је то било. Генерално, све се то зна, шта у Европи може да не буде познато.
Објаснио је Радуљица и „страх“ од хладноће у „Фрапорт арени“.
– У Кини је хладније у дворанама него напољу. Зато сам и толико уплашен – рекао је и није понудио осмех, што значи да се накупио зиме у претходном периоду.
На констатацију новинара да хладноћа није утицала да неретко иде на 25 поена и 15 скокова по мечу у кинеској лиги, имао је спреман одговор:
– Замислите шта би тек било да ме не боле прсти сваки пут када примим лопту.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
