ЧЕЛИНЏ: Ђоковић није први, али је најбољи!

Пише: Војин Величковић

Светска листа дан после Ју-Ес опена каже – први је Надал, други Федерер, а трећи Ђоковић. Али, живот није математика, нити пуко сабирање компјутерских поена. Живот је стварност, а она гласи – најбољи на свету данас је Ђоковић.

Јер, оно што је Србин постигао у последња три месеца вероватно је највећи подвиг у историји тениса у тако кратком периоду. Од Вимблдона преко Синсинатија до Ју-Ес опена, јуришао је из подвига у подвиг.

Прво је тријумфовао у Лондону, када се ни сам није надао. После – по његовим стандардима – неуспешне прве половине сезоне у којој није освојио ниједну титулу, заиста није било резона да се очекује четврти трофеј у тениској катедрали.

Али, Ноле је из меча у меч геометријском прогресијом подизао форму и на крају декласирао Кевина Андерсона у финалу.

Потом је дошао на ред Златни мастерс у Синсинатију. Нико никада у историји није успео да освоји свих девет такмичења категорије мастерс 1.000 – до овог јула. Нико осим Новака није освојио ни осам, а он је у августу, после много неуспешних покушаја, победио и у Охају.

И сада као шлаг на торту – трећи трофеј на Флашинг Медоузу. Не може се рећи да није неочекиван после свих победа које су му претходиле, али није лако ни потврдити статус фаворита.

Међутим, није Ноле у Њујорку тријумфом на терену потврдио да је само најбољи тенисер на свету. Једним другим потезом је потврдио и да је најбоља особа у тениском свету.

Моменат кад Ђоковић после доделе пехара прилази усамљеном Дел Потру, уплаканом због пораза, да га теши, са људског аспекта је вредније него и сам тријумф.

Оваквим потезом Ноле је по ко зна који пут доказао да је не само најкомплетнији тенисер него и најкомплектнији карактер на АТП туру. Тако нешто нико од највећих асова вероватно никада није урадио.

Сви оии су у таквим тренуцима окренути себи и свом успеху, само је Ђоковић пронашао време и за свог великог ривала и пријатеља. Зато и јесте највећи.