Кравић: У Болоњи су ме дочекали причом о Србима

Дан када је упознао Александра Ђорђевића, био је и тренутак када је први пут угледао Београд, када је добио српски пасош и постао део шире репрезентативне фамилије земље коју не познаје.

Дејан Кравић, Мостарац одрастао у Канади, са дипломом престижног Тексас Тека, те 2014. је закорачио у неки други, њему страни свет.

Четири године касније, док се у дресу славног Виртуса борио против Торина, поново је угледао добро познато лице. Поред терена „Унипол арене“ Ђорђевић се поздрављао са... Па, вероватно са целом Болоњом.

Некада велики ривал Виртуса, сада је дошао на утакмицу бившег шампиона Европе, између осталог и послом. „Посао“ му је био да поздрави 28-годишњег Кравића и на тај начин га индиректно други пут позове на припреме државног тима.

Иако је те 2014. као анонимус за овдашње прилике очекивано отпао са списка за Светско првенство у Шпанији, Кравић није губио наду да ће се посебно у Невесињу - одакле му је отац – поново с поносом ширити вест о његовом прикључивању репрезентацији Србије.

На Копаонику, током припрема 2014. године, Дејан је за Журнал говорио:

- Прво сам мислио да ћу играти за Б репрезентацију и био сам пресрећан. Онда сам једно јутро завршио тренинг са братом, када су ми послали поруку на којој је била слика папира са именима. Кад оно, Теодосић, Крстић, Бјелица... И ја. Невероватно“.

Добро значи 12,6 поена, 6,4 скока, једна рампа и 15,1 индекс по мечу у Серији А. Игра у европском гиганту који се после кризе враћа на сцену. Као Србин, у Болоњи има посебан статус.

- Прво што су ми рекли када сам дошао тамо јесте да су тај дрес носили Даниловић, Савић, Јарић... Свуда су њихови дресови, закачени по ресторанима. Изузетан кошаркашки град. Никада то нисам пре доживео. Фантастична кошаркашка енергија, сви познају и воле игру и сви навијају за нас. Сјајна је атмосфера и на утакмицама.