Лазар Анић „одшрафио” сезону

Бар су три разлога за то, скакачи удаљ: Ивана Шпановић с трећим узастопним златом и најбољим скоком у 2019. години у свету (6,99 м), Страхиња Јованчевић с бронзаном медаљом уз национални рекорд (8,03 м) и Милица Гардашевић, која је била најмлађа на залетишту, а умало није ушла у осам елитних.

Очекивало се да ће се у ескадрили наћи још један ас ваздушних дуела – Лазар Анић, финалиста шампионата Старог континента 2017. у београдској Арени и 2016. на отвореним борилиштима у Амстердаму.

На оптимистичке прогнозе није утицала ни чињеница да је 25. јануара 2018. на митингу у Острави покидао предње укрштене лигаменте левог колена (десна нога му је одразна).

Оперисао га је 20. фебруара др Мирослав Миланков у Новом Саду  (где живи са супругом и сином). Седам месеци после операције почели сте с тренинзима?

– У ствари, почео сам у четвртак.

Мислите за летњи део сезоне?

– У суштини сам тек сада заиста почео с озбиљним радом – збунио нас је на почетку разговора Лазар Анић.

Већ сте се у међувремену и такмичили?

– То је била моја велика грешка. Био сам нестрпљив. Желео сам што пре на залетиште. Почео сам прерано са спринтом и већ на првом тренингу залета у новембру повредио сам лист.

Шта је било у питању?

– На два ултразвука нису могли да закључе о чему је реч. Није се видело да је отишла овојница мишића. Закључио је то доктор Јован Ђуровић, лекар репрезентације.

Такмичили сте се већ у децембру?

– Због велике жеље да се вратим на такмичења. Направио сам све преступе, јер нисам уопште увежбавао залет.

Дакле бол је престао?

– Није уопште. Све време је био присутан. Мислио сам да је реч о последицама операције и томе да је организам био пасиван, па се привикава на напоре. Међутим, испоставило се да није тако...

Шта је било у питању?

– Највише проблема имао сам с левим коленом. У тој нози имао сам два шрафа. Онај у бутини не прави ми проблеме ни сада. Међутим, када бих додирнуо руком онај испод колена, стицао сам утисак као да напипавам метал. Било ми је тешко да поверујем да је тако. До краја сам отишао на рендген и схватио да шраф није дубоко у кости, већ да штрчи. Доктор Миланков је рекао да је вероватно приликом зарастања он мало истиснут. Указао ми је шраф да му је време да буде извађен – на све се још нашалио Лазар.

Јесте ли обавили то?

– Јесам, првог марта. Онда је уследила пауза и у четвртак сам почео да тренирам. Одатле смо почели разговор. Надам се да је коначно крај проблемима и да ћу кренути нормално с тренингом.

Без журбе овога пута?

– Тако је. Верујем да ћу бити на високом нивоу, али не желим себи да намећем никакав притисак. Припреме у априлу, па полако ка сезони...