Lazar Anić „odšrafio” sezonu

Bar su tri razloga za to, skakači udalj: Ivana Španović s trećim uzastopnim zlatom i najboljim skokom u 2019. godini u svetu (6,99 m), Strahinja Jovančević s bronzanom medaljom uz nacionalni rekord (8,03 m) i Milica Gardašević, koja je bila najmlađa na zaletištu, a umalo nije ušla u osam elitnih.

Očekivalo se da će se u eskadrili naći još jedan as vazdušnih duela – Lazar Anić, finalista šampionata Starog kontinenta 2017. u beogradskoj Areni i 2016. na otvorenim borilištima u Amsterdamu.

Na optimističke prognoze nije uticala ni činjenica da je 25. januara 2018. na mitingu u Ostravi pokidao prednje ukrštene ligamente levog kolena (desna noga mu je odrazna).

Operisao ga je 20. februara dr Miroslav Milankov u Novom Sadu  (gde živi sa suprugom i sinom). Sedam meseci posle operacije počeli ste s treninzima?

– U stvari, počeo sam u četvrtak.

Mislite za letnji deo sezone?

– U suštini sam tek sada zaista počeo s ozbiljnim radom – zbunio nas je na početku razgovora Lazar Anić.

Već ste se u međuvremenu i takmičili?

– To je bila moja velika greška. Bio sam nestrpljiv. Želeo sam što pre na zaletište. Počeo sam prerano sa sprintom i već na prvom treningu zaleta u novembru povredio sam list.

Šta je bilo u pitanju?

– Na dva ultrazvuka nisu mogli da zaključe o čemu je reč. Nije se videlo da je otišla ovojnica mišića. Zaključio je to doktor Jovan Đurović, lekar reprezentacije.

Takmičili ste se već u decembru?

– Zbog velike želje da se vratim na takmičenja. Napravio sam sve prestupe, jer nisam uopšte uvežbavao zalet.

Dakle bol je prestao?

– Nije uopšte. Sve vreme je bio prisutan. Mislio sam da je reč o posledicama operacije i tome da je organizam bio pasivan, pa se privikava na napore. Međutim, ispostavilo se da nije tako...

Šta je bilo u pitanju?

– Najviše problema imao sam s levim kolenom. U toj nozi imao sam dva šrafa. Onaj u butini ne pravi mi probleme ni sada. Međutim, kada bih dodirnuo rukom onaj ispod kolena, sticao sam utisak kao da napipavam metal. Bilo mi je teško da poverujem da je tako. Do kraja sam otišao na rendgen i shvatio da šraf nije duboko u kosti, već da štrči. Doktor Milankov je rekao da je verovatno prilikom zarastanja on malo istisnut. Ukazao mi je šraf da mu je vreme da bude izvađen – na sve se još našalio Lazar.

Jeste li obavili to?

– Jesam, prvog marta. Onda je usledila pauza i u četvrtak sam počeo da treniram. Odatle smo počeli razgovor. Nadam se da je konačno kraj problemima i da ću krenuti normalno s treningom.

Bez žurbe ovoga puta?

– Tako je. Verujem da ću biti na visokom nivou, ali ne želim sebi da namećem nikakav pritisak. Pripreme u aprilu, pa polako ka sezoni...