Анић на борилиштима после 21 месеца паузе: Васкрсли Лазар српске краљице

После 21 месеца, Анић је изашао на такмичење на отвореним борилиштима и скочио удаљ 7,49 метара. Било је то у суботу на митингу у Словенској Бистрици.

– Уз тај један исправан покушај имао сам пет преступа. Све даљине биле су на око 7,50 до 7,60. Имам снимак једног скока где сам после малог преступа, гажења на пластелин, долетео на 7,60, а нисам ни доскочио, већ стао на испружене ноге. После толике паузе нисам ни оволико очекивао – каже Лазар Анић.

Одсуство с борилишта проузроковала је повреда левог колена (десна нога му је одразна), 25. јануара 2018. на митингу у дворани у Острави (Чешка).

У тренутку када је проглашаван најбољим атлетичаром Србије за 2017. на свечаности је знао да ће највероватније морати на операцију, јер су били у питању покидани предњи укрштени лигаменти.

– Већ сам 20. фебруара оперисан у Новом Саду, где сада живим са супругом и сином – вели овај Крагујевчанин, сада члан Војводине.

Цела прошла година за 28-годишњег аса прошла је у опоравку од повреда.

– Од октобра сам кренуо с тренинзима, али ништа озбиљније. Јаче смо тренер Жељко Обрадовић и ја почели с радом у децембру и јануару. На Првенству Србије 3. фебруара први пут сам се такмичио и такође био на 7,49 метара уз пет преступа.

Планирао је серију такмичења кроз које би подизао форму. Међутим, невољама није био крај, упала синуса претворила се у упалу плућа. Потом је и шраф у колену почео да прави проблем.

– Не знам како сам с њим скочио 7,49. Мислио сам да ме боли нога, јер тако треба, да је то део опоравка, али није било тако.

Хируршку интервенцију обавио је 1. марта и већ 20. опет почео да тренира, а у суботу и да се такмичи.

– На својих 1,89 метара висине имао сам, када сам фит, 78 килограма. Сада сам на 81. Осећам то као да имам 10 килограма више. Тај вишак, па недостатак рутине, слабо трчање залета и много тога другог, одражава се на резултат.

Финалиста Првенства Европе у Амстердаму 2016. и Шампионата Старог континента у дворани 2017. у Београду, вратио је снагу, чак побољшао чучањ на тренингу, али је изгубио брзину.

– Морам то да вратим пре свега, јер је то битнији елемент од снаге за моју дисциплину.

У Словенској Бистрици 2017. скочио је удаљ 8,15 метара, што је важећи рекорд митинга.

– Био је то континуитет одличних резултата од 2015. године. Сада имам другу врсту серије, одсуства с такмичења. Последњи пут на отвореном сам се нашао 9. септембра 2017. године на Деканејшну. Забележио сам скок од 7,60 и нешто метара.

На питање да ли, с обзиром на околности, уопште може да прави планове, одговара:

– Како да не. Видим да сам потпуно здрав. Тренинг иде без сметњи, нема бола, ни најмањег. То је најважније.

Премијерно такмичење у Словенској Бистрици обавио је, каже, из пуног тренинга, што је допринело осећају тромости.

– Оно што сам планирао зимус, што већи број такмичења, остаје ми за летњи период. Још два месеца бићу у јаком раду. То нема везе с мојом повредом, већ са сезоном, јер је најважније такмичење, Првенство света у Дохи тек од 26. септембра до 6. октобра. Температура у Катару то диктира. Такмичарска година се пролонгира. Тако ћу и ја темпирати форму за 3. август и Првенство Србије. Не знам хоћу ли скочити 8,17, што је норма за тај догађај. Препознајем осећај с којим сам скочио 8,15 и желим да га вратим. Жеља ми је да будем што бољи, од јула, када се улази у квоте за Олимпијске игре у Токију, што ближи даљини од 8,22 метара...