Anić na borilištima posle 21 meseca pauze: Vaskrsli Lazar srpske kraljice

Posle 21 meseca, Anić je izašao na takmičenje na otvorenim borilištima i skočio udalj 7,49 metara. Bilo je to u subotu na mitingu u Slovenskoj Bistrici.

– Uz taj jedan ispravan pokušaj imao sam pet prestupa. Sve daljine bile su na oko 7,50 do 7,60. Imam snimak jednog skoka gde sam posle malog prestupa, gaženja na plastelin, doleteo na 7,60, a nisam ni doskočio, već stao na ispružene noge. Posle tolike pauze nisam ni ovoliko očekivao – kaže Lazar Anić.

Odsustvo s borilišta prouzrokovala je povreda levog kolena (desna noga mu je odrazna), 25. januara 2018. na mitingu u dvorani u Ostravi (Češka).

U trenutku kada je proglašavan najboljim atletičarom Srbije za 2017. na svečanosti je znao da će najverovatnije morati na operaciju, jer su bili u pitanju pokidani prednji ukršteni ligamenti.

– Već sam 20. februara operisan u Novom Sadu, gde sada živim sa suprugom i sinom – veli ovaj Kragujevčanin, sada član Vojvodine.

Cela prošla godina za 28-godišnjeg asa prošla je u oporavku od povreda.

– Od oktobra sam krenuo s treninzima, ali ništa ozbiljnije. Jače smo trener Željko Obradović i ja počeli s radom u decembru i januaru. Na Prvenstvu Srbije 3. februara prvi put sam se takmičio i takođe bio na 7,49 metara uz pet prestupa.

Planirao je seriju takmičenja kroz koje bi podizao formu. Međutim, nevoljama nije bio kraj, upala sinusa pretvorila se u upalu pluća. Potom je i šraf u kolenu počeo da pravi problem.

– Ne znam kako sam s njim skočio 7,49. Mislio sam da me boli noga, jer tako treba, da je to deo oporavka, ali nije bilo tako.

Hiruršku intervenciju obavio je 1. marta i već 20. opet počeo da trenira, a u subotu i da se takmiči.

– Na svojih 1,89 metara visine imao sam, kada sam fit, 78 kilograma. Sada sam na 81. Osećam to kao da imam 10 kilograma više. Taj višak, pa nedostatak rutine, slabo trčanje zaleta i mnogo toga drugog, odražava se na rezultat.

Finalista Prvenstva Evrope u Amsterdamu 2016. i Šampionata Starog kontinenta u dvorani 2017. u Beogradu, vratio je snagu, čak poboljšao čučanj na treningu, ali je izgubio brzinu.

– Moram to da vratim pre svega, jer je to bitniji element od snage za moju disciplinu.

U Slovenskoj Bistrici 2017. skočio je udalj 8,15 metara, što je važeći rekord mitinga.

– Bio je to kontinuitet odličnih rezultata od 2015. godine. Sada imam drugu vrstu serije, odsustva s takmičenja. Poslednji put na otvorenom sam se našao 9. septembra 2017. godine na Dekanejšnu. Zabeležio sam skok od 7,60 i nešto metara.

Na pitanje da li, s obzirom na okolnosti, uopšte može da pravi planove, odgovara:

– Kako da ne. Vidim da sam potpuno zdrav. Trening ide bez smetnji, nema bola, ni najmanjeg. To je najvažnije.

Premijerno takmičenje u Slovenskoj Bistrici obavio je, kaže, iz punog treninga, što je doprinelo osećaju tromosti.

– Ono što sam planirao zimus, što veći broj takmičenja, ostaje mi za letnji period. Još dva meseca biću u jakom radu. To nema veze s mojom povredom, već sa sezonom, jer je najvažnije takmičenje, Prvenstvo sveta u Dohi tek od 26. septembra do 6. oktobra. Temperatura u Kataru to diktira. Takmičarska godina se prolongira. Tako ću i ja tempirati formu za 3. avgust i Prvenstvo Srbije. Ne znam hoću li skočiti 8,17, što je norma za taj događaj. Prepoznajem osećaj s kojim sam skočio 8,15 i želim da ga vratim. Želja mi je da budem što bolji, od jula, kada se ulazi u kvote za Olimpijske igre u Tokiju, što bliži daljini od 8,22 metara...