АНАЛИЗА: „Селекторе, срећна вам репрезентација, али морате да створите тим“

Нација је очекивала више, селектор и играчи, судећи према изјавама у Старој Пазови, такође.

Реалност је сасвим другачија, актуелна генерација Орлова нема снагу да озбиљније парира најјачим европским репрезентацијама.

А, има ли енергије да се домогне Првенства Европе? Другом у низу са чак 24 учесника. Скоро свака друга држава Старог континента учествоваће наредне године у такмичењу, распоређеном у 12 градова.

Поразно би било да застава Србије остане на Теразијама 35, док њих 24 буду дефиловале широм континента.

Ако има иоле нечег доброг у заоставштини Младена Крстајића, онда је то успех у Лиги нација. Бараж у новом руху лепа је шанса да Србија, другим путем, стигне до циља.

Без Немање Максимовића, у којег Тумбаковић има огромно поверење, Луке Јовића и Душана Тадића, септембарски, отрежњујући, циклус није изгубио сврху.

Максимовића чека место у најужем кругу кандидата за најбољих 11, Тадић је стасао за вођу на терену, Јовић нема разлога да се љути, јер Александар Митровић, односом према дресу и игром на терену, апсолутно заслужује све што му се лепо дешава са „деветком“ на леђима.

Промаја је дувала и у последњој линији, слабо су се слушали Миленковић и Настасић, касније Спајић и Максимовић.

Потенцијал четворице штопера није споран, али државни тим подразумева много више и конкретније.

Одбрана је капитулирала у свим квалификационим мечевима, у последња три меча чак четири пута. Биће ту великог посла и за Тумбине најближе сараднике...

Слична је слика и везног реда. Матић, Миливојевић и Лукић, уз очекиваног Максимовића, по биографијама, нуде много више од виђеног у последње две утакмице.

У причи о ширем списку, у фокусу струке сигурно би требало да буде и Немања Гудељ, чији трансфер у Севиљу је знатно подигао његове акције у причи о повратку у државни тим.

Напокон, ни крилне позиције, судећи према „нумерисаним“ презименима (Костић, Љајић, Гаћиновић, Радоњић, па и Милинковић-Савић, донекле и Катаи), не би требало суштински да задају главобољу... Наравно, нашем, никако селекторима противника.

Тумбаковић, то је јасно, нема ниједан разлог да исувише „дума“ у решењима на четири позиције: голмана, левог бека, полушпица и нападача.

Та места, најмање до марта, резервисана су за Марка Дмитровића, Александра Коларова, Душана Тадића и Александра Митровића.

Тумбина истина ових дана може да се врати на 20. век и парафразу речи председника САД, Вудра Вилсона, упућених краљу Александру Карађорђевићу:

„Ваше Височанство, честитам Вам Југославију, али сад ћете имати много тежак задатак да створите Југословене”.

Данас, као да у Тумбаковићевим ушима одзвања слична порука, само исказана другачијим речима:

„Селекторе, свака част за репрезентацију, али пред Вама је много тежак задатак, да створите тим!“

Оно што својевремено од Радомира Антића нико у Србији није успео!