ANALIZA: „Selektore, srećna vam reprezentacija, ali morate da stvorite tim“

Nacija je očekivala više, selektor i igrači, sudeći prema izjavama u Staroj Pazovi, takođe.

Realnost je sasvim drugačija, aktuelna generacija Orlova nema snagu da ozbiljnije parira najjačim evropskim reprezentacijama.

A, ima li energije da se domogne Prvenstva Evrope? Drugom u nizu sa čak 24 učesnika. Skoro svaka druga država Starog kontinenta učestvovaće naredne godine u takmičenju, raspoređenom u 12 gradova.

Porazno bi bilo da zastava Srbije ostane na Terazijama 35, dok njih 24 budu defilovale širom kontinenta.

Ako ima iole nečeg dobrog u zaostavštini Mladena Krstajića, onda je to uspeh u Ligi nacija. Baraž u novom ruhu lepa je šansa da Srbija, drugim putem, stigne do cilja.

Bez Nemanje Maksimovića, u kojeg Tumbaković ima ogromno poverenje, Luke Jovića i Dušana Tadića, septembarski, otrežnjujući, ciklus nije izgubio svrhu.

Maksimovića čeka mesto u najužem krugu kandidata za najboljih 11, Tadić je stasao za vođu na terenu, Jović nema razloga da se ljuti, jer Aleksandar Mitrović, odnosom prema dresu i igrom na terenu, apsolutno zaslužuje sve što mu se lepo dešava sa „devetkom“ na leđima.

Promaja je duvala i u poslednjoj liniji, slabo su se slušali Milenković i Nastasić, kasnije Spajić i Maksimović.

Potencijal četvorice štopera nije sporan, ali državni tim podrazumeva mnogo više i konkretnije.

Odbrana je kapitulirala u svim kvalifikacionim mečevima, u poslednja tri meča čak četiri puta. Biće tu velikog posla i za Tumbine najbliže saradnike...

Slična je slika i veznog reda. Matić, Milivojević i Lukić, uz očekivanog Maksimovića, po biografijama, nude mnogo više od viđenog u poslednje dve utakmice.

U priči o širem spisku, u fokusu struke sigurno bi trebalo da bude i Nemanja Gudelj, čiji transfer u Sevilju je znatno podigao njegove akcije u priči o povratku u državni tim.

Napokon, ni krilne pozicije, sudeći prema „numerisanim“ prezimenima (Kostić, Ljajić, Gaćinović, Radonjić, pa i Milinković-Savić, donekle i Katai), ne bi trebalo suštinski da zadaju glavobolju... Naravno, našem, nikako selektorima protivnika.

Tumbaković, to je jasno, nema nijedan razlog da isuviše „duma“ u rešenjima na četiri pozicije: golmana, levog beka, polušpica i napadača.

Ta mesta, najmanje do marta, rezervisana su za Marka Dmitrovića, Aleksandra Kolarova, Dušana Tadića i Aleksandra Mitrovića.

Tumbina istina ovih dana može da se vrati na 20. vek i parafrazu reči predsednika SAD, Vudra Vilsona, upućenih kralju Aleksandru Karađorđeviću:

„Vaše Visočanstvo, čestitam Vam Jugoslaviju, ali sad ćete imati mnogo težak zadatak da stvorite Jugoslovene”.

Danas, kao da u Tumbakovićevim ušima odzvanja slična poruka, samo iskazana drugačijim rečima:

„Selektore, svaka čast za reprezentaciju, ali pred Vama je mnogo težak zadatak, da stvorite tim!“

Ono što svojevremeno od Radomira Antića niko u Srbiji nije uspeo!