Top 8 Evrolige (ni)je daleko za Zvezdu

Drame vole Crvenu zvezdu, ali Crvena zvezda ne voli drame, s obzirom da je iz većine njih do sada izvukla deblji kraj i tako prosula odlična izdanja. Kao što je to bio slučaj protiv Olimpijakosa.

Svaki poraz boli, pogotovo kada odigraš dobro i ostaneš kratak za jednu loptu. Takvi porazi, baš kao što je Obradović rekao posle Makabija, donose najviše frustracija. A, u četvrtak veče usledila je još jedna.

Velika želja, energija, čvrstina, 30 poena u prvoj četvrtini, od čega šest trojki, igra celog tima, do sredine drugog perioda desetorica igrača se upisalo u listu strelca, poslednji od njih Džordan Lojd, dvocifrana razlika je bila... Crveno-beli su tako superiorno otvorili meč da je delovalo da će pregaziti Atinjane i posle tri vezana poraza u Evroligi, kao i prvog u ABA ligi, ugrabiti toliko potreban trijumf i napumpati samopouzdanje.

Prva loša stvar desila se tek na otvaranju drugog poluvremena. Kori Voldenu je svirana treća lična greška i morao je na klupu. A, među 12 nije bilo povređenog Lengstona Hola, kao i Tejlora Ročestija kome nije produžen ugovor. Džordan Lojd je probao da zakrpi, ali videlo se da nije to njegova pozicija i postalo je jasno da će Crvena zvezda imati muke u organizaciji.

Na sve to, Larencakis koji do dolaska u Pionir nije prebacio šest poena, ubaci čak tri trojke, a veteran Spanulis na to doda još dve i sa 14 on dođe do ove sezone najboljeg učinka, čime je postao najbolji strelac Evrolige u istoriji.

Sve to vodilo je ka još jednom foto finišu Crvene zvezde. Ulog je bio veliki, a sreća, iskustvo, ali i neke, diskutabilne odluke su-dija, bili su na strani gostiju. I poeni Printezisa su napravili razliku. Razliku koja je crveno-belima sipala so na ranu. Ponovo je bila tako blizu, a završila tako daleko. Baš kao što je bilo protiv Žalgirisa, Himkija, Reala, Efesa i Makabija. Sa svima se nosila, često bila bolji rival i od svih izgubila. Da je barem trećinu od toga rešila u svoju korist, kao što je to učinila u večitom derbiju ili protiv CSKA, danas bi bila to totalno druga priča. Ovako, na prvi pogled, čini se da je sa četiri pobede u 13 kola, Top 8 crta predaleko za Crvenu zvezdu. To ipak nije slučaj, makar ne u ovom trenutku, kada je do kraja ostala 21 utakmica.

Istina, rezultat je jedino što se piše a priča "igrali smo dobro", brzo pada u zaborav. Ali, crveno-beli su pokazali da svima mogu da stanu na crtu. Malo im treba i da to materijalizuju i to je ono što pod hitno moraju da urade. Svi porazi imaće svrhu, ako je eki-pa iz njih nešto naučila, ako lekcije pretvori u pobede.

Ono što je sigurno, materijal i temelj za to postoji. Ipak, kako Obradović često voli da kaže, neke stvari moraju još da se očiste. A, to nije lako, uz promene tokom sezone, povrede i minimalan prostora za rad. Ipak, ni to ne može da bude alibi. Rad u Crvenoj zvezdi ih i ne poznaje i to je što svi, kada obuku njen dres, dobro znaju.

To ne menja i sigurno najveći hendikep sa kojim se ekipa bori od prvog dana, a to su prazne tribine i izostanak huka koji igrače gura preko granice realnog. Na tu vodenicu ide i poruka Duopa Rita, dok je poraz od Olimpijakosa još uvek bio svež.

- Iza nas je težak poraz, ali moramo da držimo podignute glave, da se spremamo za ono što sledi i da nastavimo da se borimo. Samo treba da mislimo na ono što dolazi - kaže krilni centar crveno-belih.

Iza njegovih reči, krije se i jedno što na Malom Kalemegdanu sada mogu da urade. Da naprave analizu, da gledaju kako već danas da pobede FMP, rastrče se, pokažu reakciju i uhvate zalet za novu sedmicu da duplim programom Evrolige.

Ali, ovoga puta sa dva meča na svom parketu, već u utorak protiv Albe, a zatim u petak protiv Valensije. Biće to veliki i teški ispiti. Ipak, o njima treba mi-sliti tek kada se uspešno završi posao u Železniku.

- Osećam se uzbuđeno što ću igrati protiv bivših saigrača. Trebala bi da bude dobra utakmica - kratko se nadovezao Rit.