NALIČJE LOPTE: „Neka vranci pokidaju štrange“

Piše: Predrag Miljuš

Nikola Jokić je najbolji NBA košarkaš, počast ukazana samo samo dvojici Evropljana pre njega, Novickom i Antetokumpu.

„I lumpujte, al lipo polako, nek se divi i nek vidi svako, a nek vranci pokidaju štrange kad se krenu momci na vašange“.

Da li se u tom duhu Sombora, proslavio ga svojim pesmama Zvonko Bogdan, krije odgonetka nesvakidašnjeg psihološkog profila Nikole Jokića koji je omogućio uspešno kalemljenje košarkaških elemenata do legendarnog nivoa već u 26. godini.

Formiranog naravno u porodici, oca agronoma i majke medicinske sestre, u okrilju dvojice braće, nekada i samih košarkaša, starijeg u Spartaku – odlična šestorka Fekete, Radić, Dinić, Mijatović, Gagović, Jokić – mlađeg klesanog u  Hemofarmu i SAD.

Njihovo iskustvo sigurno je uticalo na Nikolino putovanje, po principu da nije morao da se uči na svojim već na greškama braće.

Uticala je sigurno i sredina u kojoj je rastao, Sombor je pravljen po uzoru na velika središta, poveljom Marije Terezije imao je status slobodnog i kraljevskog grada u Monarhiji, bio je sedište Bačke županije u čijim okvirima su bili Subotica i Novi Sad.

Prva srpska čitaonica u Ugarskoj je bila u Somboru, ime dobila po pesniku Santa Marija dela Salute, Lazi Kostiću... pored koje je Nikola prolazio.

Iz Ravangrada je i Milan Konjović, jedan od najvećih srpskih slikara 20. veka, književnik Veljko Petrović, nuklearni fizičar Bogdan Maglić...Duga je lista znamenitih ljudi...

U Somboru je rođen i Radivoj Korać, dvojica Nikolinih prethodnika u NBA Željko Rebrača i Dragan Tarlać, sve centri snažne građe i setne, nostalgične duše panonske ravnice, ali i golman Dragan Mutibarić, rvač Ivica Frgić, rukometašice Dragica Palaversa i Mirjana Đurica...

Da nije bilo svih njih i svega toga okolo - u tom melting potu Srba, Mađara, Bunjevaca, Hrvata i ostalih, u gradu koji je u 20. veku ostao van glavnih puteva, nekako skrajnut, ali sa svešću žitelja da je nekada bio veliki i važan, nema šta drugo čovek da pomisli kad prošeta Somborom, boemima i gospodom u njemu, najreprezentativnijim pozorištem u unutrašnjosti - pitanje je kako bi se formatirao Nikola Jokić u sredini bez ozbiljnog košarkaškog kluba.

On je čovek složen iz više ljubavi, sada verovatno i više nego ranije timarenje konja i voženje sulki pričinjava mu možda i veće zadovoljstvo od svakodnevnog dokazivanja u dresu Denvera.

Popeo se na vrh, a njime nije bio opsednut, događalo se spontano, a teklo kao Dunav snažno...

Dok se zvezde odmaraju i fotografišu na egzotičnim destinacijama, Jokić vreme provodi na hipodromima i salašima na severu Bačke. Uživa u životu koji je snevao kao dečak, dok drugima njegovo priznanje MVP izgleda i dalje kao da sanjaju. A java je...