Dragan Jović: Suze su tekle same uoči finala

Stavimo se u poziciju Dragana Jovića, čoveka koga verovatno svi zovu - Gale. Lepa je to pozicija, zar ne? Gledati kako životno delo iz godine u godinu daje rezultate kojima se klanja cela nacija i ceo svet. Radovati se uspesima svoje dece – a Milica Mandić i Tijana Bogdanović  rasle su i u njegovoj tekvondo porodici – i videti ih kako rastu u sportske dive.

Uživati, radeći sa njima svakog dana.

Međutim, šta kad jedno dete kaže da ne može više i da se okreće drugoj fazi života? I kad te reči, za dvadesetak minuta postaju realnost?

Kad Milica Mandić izlazi na poslednju borbu u karijeri. Za olimpijsko zlato.

- Imao momente kad je već ušla u finale – počinje Jović, kako bi ovi moderni mediji rekli, ispovest. - U sali za zagrevanje nisam mogao da suzdržim emocije. Suze su same tekle, potpuno nevezano za to šta će se dogoditi u finalu. Znao sam da posle toga nema više, možda neki turnir, eventualno. Ali, priča se privodi kraju. A Milica je završila na način na koji svaki sportista želi. Onako kako se filmovi prave. Kako smo počeli, tako smo završili. Biće to opisano u knjizi koju planiram, sa svima sa kojima sama radio.

Jović priznaje:

- Ne mogu da kažem da je taj osećaj bio prijatan. Radujemo se medalji, naravno, ali znamo da će od sada biti praznina na svakom treningu.

Sada slede dalji koraci:

- Moramo da guramo napred, da naučimo Tijanu da bude lider, ona koja će vući ostale. Milica će nam, naravno, dolaziti da rekreativno radi, imaće i ulogu u sportu...

Sada je pred Milicom Mandić novi izazov. Novi put koji će, sudeći prema načinu na koji je osvajala srca nacije, proći sa stilom.

- Milica je pred finalni meč izašla tako uspravljena i sigurna u sebe... – zastao je Jović. - Fizioterapeut Predrag i ja smo je gledali, pa sam joj rekao: „Tako moraš da hodaš i posle sportske karijere, uspravno”. Kao što je ušla u finalni meč, tako će hodati kroz život. Sve što bude radila, biće profesionalno. Njena harizma, koju su primetili svi na svetu, zaista može da zaseni svakog.

Posebno posle zlata Milice Mandić na Igrama u Londonu 2012. Jović je mogao da prisustvuje procvatu sporta koji je praktično pokrenuo, pre 30 godina, osnovavši klub Galeb. Da li su svi oni svesni koliko će novih devojaka i momaka povući na tatami pošto su izdanci ovog kluba u devet godina osvojili četiri medalje?

- Iskreno, još nisam svestan. Svakih 15 minuta neko mi to pomene u Olimpijskom selu od ljudi kojima sam okružen. Sve mi polako nadolazi. Četiri medalje, na Igrama... Naročito za male sportove je to neverovatno.

Međutim, Jović želi da „utuvi” u glavu devojaka da znaju šta su uradile.

- Devojke su svesne uspeha, ali ne koliko su one same velike. Ne bih razdvajao njih dve, samo su starija i mlađa. Mlađa je diva od devojčice, sada već devojke. Često im kažem: „Velike ste!” a one misle da im tako samo podižem samopouzdanje. Nisu svesne svoje veličine! Meutim, gradimo put ka znanju i ka rezultatima. Nisu jedine, sreća je na našoj strani. Tu je dobar podmladak koji će nastaviti ovim putem.

Niko ne sumnja u ove reči.