KORNER: Rašomonijada bez kraja

PIŠE: Zlatibor Repić

Trenerska rašomonijada nastavljena je i na početku prolećnog dela prvenstva.

Na 13 promena tokom jeseni nadovezale su se tri rokade u nastavku sezone.

Radnički 1923 nije ni čekao da se nastavi borba za bodove, Nenad Lalatović seo je na klupu umesto Zorana Milinkovića.

Vladimir Gaćinović napustio je Spartak posle poraza od Radnika u 22. kolu, dok je minulog vikenda Dragan Radojičić podneo ostavku u Novom Pazaru, juče je kraj Jošanice promovisan Tomislav Sivić.

Dvojica prolećnih novajlija na klupi za sada nisu razdrmali Kragujevčane i Subotičane. Nebojša Vučković nije još ni sedeo na klupi Golubova jer nije licenciran, ali je sastavio ekipu i odredio taktiku komšijski derbi sa TSC-om.

Ogroman broj promena trenera u superligaškim klubovima godinama unazad nije začuđujući, kad se uzme u obzir kako se većina stručnjaka bira. Ne postoje kriterijumi po kojima se biraju šefovi stručnih štabova, samim tim se olako i donose odluke o smeni.

Postalo je čudo kad se neko zadrži u istom klubu, ove sezone to je uspelo samo Aleksandru Stanojeviću, Dejanu Stankoviću, Slavoljubu Đorđeviću i Dejanu Đurđeviću.

Strpljenje je u Srbiji odavno postalo zabranjeno, o smeni počinje da se priča posle jednog ili dva poraza.

Teško da će u budućnosti biti drugačije. Čak i da treneri imaju sindikat on bi mogao samo da ih zaštiti u vezi poštovanja slova iz ugovora, što je i sad slučaj kako bi bio licenciran novi stručnjak.

Malo koji klub kod nas radi temeljno, samim tim je  nemoguće da bilo koji stručnjak dobije poverenje na duže staze.

U takvoj situaciji najteže je igračima, moraju često da se prilagođavaju različitim zahtevima i konstantno trpe osporavanje vrednosti.

Najveći krivci i dalje vode klubove i oni se menjaju mnogo ređe nego svi ostali, pogotovo što alternativa malo gde i postoji.