ČETIRI DUGE DECENIJE - Dan kad je Čair goreo!

Niški Radnički je na jučerašnji dan pre tačno 40 godina pobedio Hamburger sa 2:1 u prvoj polufinalnoj utakmici Kupa UEFA. Plasman tima sa Čaira među četiri najbolje ekipe u tada drugom po kvalitetu UEFA takmičenju bio je i ostao najveći uspeh sporta u gradu kraj Nišave.

Članovi najslavnije generacije Radničkog juče su prvo bili na prijemu kod gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski, a zatim su uz prisustvo aktuelnih čelnika kluba i brojnih predstavnika medija evocirali uspomene na stadionu „Čair” i odgledali film koji je napravljen u njihovu čast.

Utakmica sa nemačkom ekipom odigrana je 7. aprila 1982. godine, na Čairu je vladala paklena atmosfera, ceo Niš je stao i bio u duhu fudbala. Izabranici Dušana Nenkovića sjajnom igrom savladali su protivnika koji je samo godinu dana kasnije postao evropski šampion.

Nišlije su protiv Hamburgera povele golom Samida Beganovića u 49. minutu, Fon Hesen je izjednačio u 55, da bi kapiten Radničkog Milovan Obradović u 75. minutu doneo veliki trijumf jugoslovenskom predstavniku.

Radnički je igrao u sastavu: Milenković, Gavrilović, Obradović, Bojović, Vojinović, Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić (Stanković), Aleksić (Radosavljević), Beganović.

Nemački tim je u revanšu pobedio sa 5:1, ali to nije umanjilo ogroman uspeh Nišlija te sezone. Do polufinala Nenkovićeva ekipa izbacivala je Napoli, Grashopers, Fejenord i Dandi Junajted.

- Ponosan sam na ovu generaciju niških fudbalera i na činjenicu da sam ih sa kapitenskom trakom predvodio na domaćoj i međunarodnoj sceni. Stalno smo u kontaktu, sastajemo se, evociramo uspomene i pričamo o našim životima posle karijere. Ostali smo trajno vezani jedni za druge. Sećam se svakog detalja sa utakmice protiv Hamburgera, naročito mog pobedonosnog gola. Povukao sam akciju sa naše polovine, predriblao nekoliko igrača, čak i legendarnog Kalca i plasirao loptu pored Štajna u mrežu – kaže Milovan Obradović, kapiten tadašnje generacije Radničkog.

O homogenosti nezaboravne generacije Nišlija  govorio je Dragan Radosavljavić Džaja:

– Bili smo kolektiv za pamćenje. Većina tih igrača je bila rodom iz Niša i okoline. Imali smo momke iz Prokuplja i Kuršumlije, klince iz naše škole poput Drizića, Đorđevića, Rinčića i Nikolića i igrače koji su stasali na trećeligaškim i zonaškim terenima. Drugim rečima, „južna pruga” je dogurala do polufinala Kupa UEFA, što je rezultat za divljenje. To je neponovljivo. U Jugoslaviji je tih dana vladala fudbalska euforija, Čair je na svakoj utakmici bio ispunjen do poslednjeg mesta. Sa tribina se nije orilo „Radnički, Radnički”, nego „Jugoslavija, Jugoslavija”. Navijači su skandirali „Mi smo Titovi, Tito je naš”. Bili smo pravi reprezent jugoslovenskog fudbala u veoma jakom takmičenju i ljudi su to umeli da podrže.

Zanimljiv je podatak da je samo četiri dana uoči meča sa Hamburgerom, u dresu Radničkog debitovao tada šesnaestogodišnji Dragan Stojković Piksi. U vreme kad je klub sa Čaira ispisao najlepše stranice svoje istorije, na scenu je stupao momak iz Niša, godinama kasnije jedan od najboljih jugoslovenskih igrača.