Ugledajte se na Špance, zlato - 3, srebro - 5, sve samo u 2022. godini!

Španska košarka u 2022. godini:

Igrači do 20 godina – evropsko zlato;

igrači do 18 godina – evropsko zlato;

igrači do 17 godina – svetsko srebro;

igrači do 16 godina – evropsko srebro;

igračice do 20 godina – evropsko zlato;

igračice do 18 godina – evropsko srebro;

igračice do 17 godina – svetsko srebro;

igračice do 16 godina – evropsko srebro;

Seniorski tim... Pa, to još ostaje da se vidi, ali u trenutku kada je u toku smena generacija, polufinale je uveliko obezbeđeno. Ispred Grčke, ispred Srbije, Turske, Litvanije...

Srećnici? Nema to veze sa srećom. Lorenco Braun (što se tiče seniorskog tima)? Ma nema veze ni sa njim. I zato ne treba da se čudimo što je i pored svih majstora koji su igrali u dresu Srbije na ovom prvenstvu, Španija ispred. Ne ide to tako.

Izlizana je priča o sistemu, ali samo ozbiljni sistemi donose uspehe. Kako to funkcioniše u Španiji? Pitajte Serđa Skariola, jednog od najvažnijih ljudi za izgradnju te piramide.

- Ako igrač od starta ne zna kako funkcionišemo, teško je to shvatiti – počeo je priču 61-godišnji Italijan rođen u Breši. – Nasleđe nekih igrača, koji su legende, jeste to što su neki od ovih momaka imali sreću da provode vreme sa njima. Drugo je kako naši timovi rastu od dna.

Skariolo je krenuo sa objašnjavanjem, verovatno pojednostavljeno, da bi svi čuli:

- Imamo program započet pre šest-sedam godina. Krećemo od mlađih kategorija, od 14 godina. Ustanovili smo sistem u koji se uvek nešto novo dodaje kako košarka napreduje. Ali, način treninga, glavni principi, kako pričamo o tome šta taj dres znači – to ostaje isto. Mnogo toga radimo već godinama. Zaista je uloženo mnogo truda i napora, a sada se završava sa time da su svi u borbi za sam vrh u svojim takmičenjima. Onda dolazi vreme za prozore.

Kvalifikacije za velika takmičenja, tokom klupske sezone, za Španiju gotovo bez izuzetka igraju momci koji inače ne bi dobijali šansu da budu deo državnog tima. Upravo tu je rastao veći deo sadašnje ekipe koju Skariolo vodi na Evrobasketu.

- U prozorima je to bio, kao, drugi tim. Eto, sada je to prvi tim! Sve se dešava korak po korak, godinu za godinom. Svi nas pitaju kako smo uspeli. Pa ne dešava se preko noći. Ovo je posledica velikog posla, godinama rada, mnogo ljudi koji su u tome. I dolazi kao posledica sjajnog posla u mlađim kategorijama. Treniraju te momke toliko dobro da kada ih dobijemo, već znaju sve principe. Nažalost...

Slegao je ramenima Skariolo i kao da nije višestruki osvajač najsjajnijih medalja, utišao se:

- Problem je samo da pronađemo minute za njih da kada napune 20, 21 godinu. Ali, tu ne mogu mnogo da pomognem. Svaki put kada pokrenem tu temu, neko krene da me vređa.

O minutaži mladih reprezentativaca u klubovima govorio je i Predrag Danilović, predsednik KS Srbije.

- Nismo mogli sa mlađim ili manje iskusnim timom da dođemo na ovo Evropsko prvenstvo. Nekada smo imali mnogo talenta koji smo morali da uklopimo tako da se svi ponašaju isto, da budu disciplinovani, da željom prevaziđu defanzivne nedostatke... Sada je situacija drugačija, a i potrebe su drugačije. Ali, na kraju krajeva, kada si u najbolja četiri na ovakvom šampionatu, gde veliki timovi odlaze kućama a talentovaniji su od nas, to je nešto sjajno. U pitanju je naša priroda. Nekada moraš da se zaustaviš, osvrneš se i na nekoliko sati da uživaš. Da se setiš predviđanja pre šampionata kad su mislili da dolazi cunami za špansku košarku. Mi nikada ne odustajemo.