KORNER: Srbija daleko od top nivoa

Piše: Zlatibor Repić

Učinićemo Srbiju ponosnom – rekao je Dragan Stojković dan uoči utakmice protiv Brazila. Ni selektor, ni igrači nisu je doneli takav osećaj naciji. Ne zato što nisu hteli. Namerili su se jednostavno na bolje. Karioke su prizemljile Orlove i vratile ih u realnost. Bar se nadamo da jesu.

Jeste Saudijska Arabija pobedila Argentinu, Japan - Nemačku, ali Brazilci su upravo poučeni tim iskustvom igrali maksimalno ozbiljno, pojačali ritam kad je bilo najpotrebnije i zasluženo slavili. Teško da i oni obuzeti euforijom pre preksinoćnjeg okršaja veruju da je bilo ko od Orlova kvalitetniji od jednog brazilskog igrača.

Utakmice protiv jakih rivala odlično ukazuju na sve slabosti. Srbija ih svakako ima, ali niko ne zaslužuje da se stavi na stub srama. Čak ni najmlađi Ivan Ilić, hrabar da obeća finale, ili Andrija Živković posle reči da se oseća isto kao 2015. na Novom Zelandu i da možemo do svetske titule!

Srbija je samostalna od 2006. i na dva planetarna  šampionata nije prošla grupu. Nije ni u zajednici sa Crnom Gorom upravo te 2006, odnosno još od 1998. i 2000. na EP kad je Piksi bio kapiten reprezentacije. Da li je onda shvatljivo da bilo ko od igrača obećava finale ili još gore zlato? Osmina finala je san koji nismo dosanjali 24 godine i samo je neupućenost u sopstveni i kvalitet protivnika, ali i nesvesnost na kakvo su takmičenje došli motivisala pojedine Orlove da najavljuju čudo. Ima još vremena da se ono desi, ali veruje li sad iko u to?

Sjajna je naša reprezentacija bila u kvalifikacijama, potom i u Ligi nacija (iako je poražena od Norveške u Beogradu), međutim, u drugoj proveri posle Lisabona Stojkovićevi izabranici izgubili su od Danske 0:3 u Kopenhagenu!

Svi su taj poraz zaboravili, pripisali ga sticaju okolnosti, a brojne slabosti još tad su bile vidljive. Uostalom, Portugalce smo iznenadili, na Marakani je trebalo da izgubimo (poništen gol Ronalda u nadoknadi vremena dok još nije bilo VAR-a).

Pogrešno je što su sami igrači tada pomislili da smo bolji od Bernarda Silve, Bruna Fernandeša, Ronalda, Žoaoa Feliksa... Uzgred, teško da i Portugalija pripada svetskom vrhu, još živi na talasu zadovoljstva posle osvajanja EP 2016.

Bokovi su nam rak-rana zbog rizične igre bez bekova. Imali smo protiv Brazila 0:0 dok Andrija Živković nije izašao, ali gol je od 46. minuta visio u vazduhu i sa njim u igri.

Prvi put otkako je Piksi selektor izmene su bile loše. Nijedan rezervista nije doneo ništa dobro, posebno Nemanja Radonjić, potpuno indisponiran u odbrani jer je u suštini ofanzivan igrač i nema osećaj koliko treba da bude blizu Nejmara kad želi da ga blokira.

Očekivalo se više od Darka Lazovića, Ivana Ilića, Dušana Vlahovića, nisu doneli ni svežinu ni konkretnost. 

Izložio se Stojković riziku i Aleksandra Mitrovića uvrstio u tim od prvog minuta. Možda bi svako tako uradio. Iako je selektor autoritativan i među igračima i u javnosti, plašio se šta bi se desilo da je uz Filipa Kostića i golgetera ostavio na klupi, što je uostalom i izjavio posle utakmice („došlo bi do revolucije“).

Vlahović je bio logičnije rešenje jer je spremniji, iako i on spada u igrače za koje se Stojković pokajao što ih je poslušao kad su mu rekli da su spremni.

Poraz od Brazila koliko god bolan bio i stvorio još veći imperativ pobede nad Kamerunom, došao je kao otrežnjenje. Srbija ne pripada top nivou svetskog fudbala, možda ni evropskog iako su Orlovi u Kataru, a prvaci Italijani kod kuće.

Što pre to shvate igrači, stručni štab i mediji biće nam svima lakše, posebno timu da se fokusira na ostvarljive ciljeve.

Pobede protiv Kamerunaca i Švajcaraca su moguće, iako će sad sve biti teže, jer hteli naši reprezentativci to da priznaju ili ne, svaki poraz kvari atmosferu, a imperativ stvara pritisak sa kojim se nije lako izboriti.

Piksiju bi vodilja pred drugu utakmicu na planetarnom šampionatu trebalo da bude Mondijal 1990. i drag učitelj Ivica Osim. Jugoslavija je izgubila od SR Nemačke 1:4 na startu u Italiji.

Panceri su postali svetski prvaci, Plavi su savladali Kolumbiju (1:0) i UAE (4:1) i prošli u osminu finala.

Usledile su Stojkovićeve majstorije protiv Španije (2:1) i još neprežaljeno četvrtfinale, odnosno eliminacija posle penala od Argentine.

Takav učinak posle poraza na premijeri predstavljao bi podvig, ali osmina finala je i dalje realnost, uz obavezu da shvatimo koliko vredimo i možemo.