Zoran Lončar bio je golgeter OFK Beograda. Htela ga je Crvena zvezda, nije bio ravnodušan ni Partizan. Pet godina proveo je u Grčkoj, a po završetku karijere bio je funkcioner i trener.
Dva puta je trošio igračke godine na Staroj Karaburmi. Prvi put je uveo OFK Beograd u najjače jugoslovensko takmičenje 1991.
- Kao mlad igrač, u sezoni 1984/85, debitovao sam u prvom timu OFK Beograda i odigrao sezonu u Jugoslaviji koja je imala takmičenje za poštovanje. Ispali smo i onda sam igrao u Drugoj ligi do 1990. Počeo sam inače, dok je karijeru završavao pokojni Ilija Petković. Tu su bili i Milan Majstorović, pa Đorđe Serpak... Bilo mi je čast da uz njih stasavam i učim. Onda je došlo do smene generacija. Stvarao se tim koji je 1991. zauzeo treće mesto na drugoligaškom „istoku”. Onda su klubovi iz Slovenije i Hrvatske napustili takmičenje, a mi smo postali prvoligaš. Ubrzo su se pojavile polemike da ćemo biti topovsko meso, ali mi smo načinili vrhunsku seriju i 13 kola bili smo na čelu šampionata. Pobrali smo sve simpatije – podseća Lončar.
Rođen je 13. decembra 1966. u Beogradu. Mnogi su pre i posle njega, sa manje znanja i veštine, plavo – beli dres menjali za opremu Crvene zvezde ili Partizana. On nije, a bilo je sličnih ponuda.
- Bio sam 1987. jako blizu dogovora sa Crvenom zvezdom, onda se pojavio i Partizan, ali sam te godine otišao na odsluženje vojnog roka. Po povratku, shvatio sam da je to ozbiljan period za sportistu, pa sam počeo sve iz početka. Naši najveći klubovi zvali su me posle sezone 1991/92., ali sam zbog loše ekonomske situacije u zemlji odabrao Aris iz Soluna. Nisam pogrešio. Vežem se za ljude i klubove, pa tako i za gradove i ambijent. Bilo mi je lepo u Solunu i tamo sam proveo pet prelepih sezona, a onda se vratio u OFK Beograd i u njemu završio karijeru.
Njegova generacija umela je da pomrsi račune klubovima tzv.velike četvorke. Tako su, primera radi, avgusta 1986. umalo iznenadili Crvenu zvezdu na Marakani u šesnaestini finala Kupa Jugoslavije, bilo je 1:1, a nakon penala 11:10 za crveno–bele.
- Sve se odigravalo pred prepunim tribinama, a dominirao je naš golman Milenko Bjelić. Pošto su svi izveli penale, ostalo je još da on šutira i nije dao gol. Bila je to utakmica za pamćenje koja će ostati u sećanju, pre svega zbog ambijenta. Sećam se, kad smo išli na Maksimir, Tušanj, bilo gde, stadioni su bili puni. Malo gde je bilo ispod 20.000 ljudi.
Bio je 13. septembar 1991. Na Marakani su igrali Zvezda i OFK Beograd. Sa dva pogotka srušio je prvaka Evrope. Zoranu Lončaru to je jedna od najdražih utakmica.
- Pobediti šampiona Starog kontinenta bio je veliki podvig, prava senzacija. Nas tada niko nije uzimao za ozbiljno, ali bili smo prvi na tabeli 13 kola. Za Zvezdu su igrali Jugović, Belodedić, Pančev, Savićević, Prosinečki, Mihajlović, Stošić, branio je Dragoje Leković... U našim redovima bili su Milenko Špoljarić, Stevica Kuzmanovski, Miško Mirković, Dejan Đurđević, Sveta Nikoličić, Saša Ćurčić, Dragan Đukanović. Imao sam sjajnih utakmica u karijeri, ali ta mi je ostala najdraža. Tada smo izborili Evropu, ali zbog „demokratskih” sankcija nije nam omogućeno da igramo međunarodne utakmice.
Zoran Lončar je igrao za mlađe selekcije državnog tima, nikad za A reprezentaciju Jugoslavije.
- Bio sam član omladinske reprezentacije koja je na EP završila iza Nemačkom, Rusije i Engleske. Zauzeli smo četvrto mesto. I kad je trebalo da debitujem za mladu reprezentaciju pojavili su se nekakvi „važni” ljudi i menadžeri. Beogradsko sam dete i mislio sam da ću hrabrošću, radom i kvalitetom da uspem. Odigrao sam jedan meč za mlade protiv Italije kod Ivana Čabrinovića i to je sve. U FSJ nisu poštovali moje igre i golove. Bili su tamo neki ljudi koji su bili velika imena i ne mogu o njima da kažem svašta, ali privatno o njima ne mislim ništa dobro.
Legenda OFK Beograda podseća na još jedan detalj vezan za državni tim:
- Kad sam postao jako cenjen igrač u Grčkoj došli su iz Saveza kod mene i rekli mi da će reprezentacija da igra protiv selekcije novinara. Tražili su da Ilija Ivić i ja da igramo za novinare i da se na taj način ispravi nepravda prema meni. Ako novinari kažu da smo dobri, idemo u A selekciju Jugoslavije. Odbio sam to. Medije sam uvek cenio, kao i publiku. Nema potrebe da me se neko seti kad sam napunio 29 godina.
ČUDNA SELEKCIJA IGRAČA
Današnji fudbal ne sviđa se Zoranu Lončaru:
- Čudna je selekcija igrača, pa nema publike na utakmicama. Da je više fudbalera koji će da dignu gledaoce na noge ne bi bilo prostora za nemile scene. Važno je da je buka na stadionima, a ne da svaki klub ima po šest ili sedam odličnih igrača, kao nekad u Jugoslaviji.
Po završetku karijere Zoran Lončar bio je direktor Omladinske škole OFK Beograda, trener je postao 2003. u Voždovcu, zatim je bio asistent Zoranu Milinkoviću takođe u Voždovcu, Partizanu, Arisu i Borcu iz Banjaluke.
- Sa Voždovcem sam ušao u Prvu ligu. Zbog nefudbalskih radnji u Savezu rešio sam da se ne bavim fudbalom. Nepunih dve godine nisam ništa radio. Onda su me ubedili neki ljudi da dođem u Vršac i tamo sam proveo pet godina. Radio sam u Srpskoj ligi, ali atmosfera je bila idealna i uživao sam u radu. Na poziv Zvezdana Terzića vratio sam se u OFK Beograd i tri meseca radio sa mlađim kategorijama. Postao sam zatim sportski direktor. Terzić i ja doveli smo Zorana Milinkovića. Odradio je veliki posao. I onda nam je došao poziv iz Arisa, pa smo bili u Voždovcu, Partizanu i banjalučkom Borcu. Bio sam tri godine predsednik Smedereva.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
