Mićić: Bog je temelj mog života

Pre nego što kroči na strunjaču, Stevan Mićić se prekrsti. Uradi to i kad izađe s borilišta. Kad osvoji medalju, ogrne se srpskom zastavom. Rođen je u Americi 4. aprila 1996. godine i srpskih je korena.

Pokojni deda Stevan, čije ime s ponosom nosi, rođen je u selu Amajlije uz obalu Drin, a baba Zagorka, koja je preminula pred SP u Beogradu, potiče iz Bijeljine. Stevanov otac Miloš, rođen je u SAD. Otud Stevanova posvećenost pravoslavlju i narodnim običajima. Božićne praznike provešće s porodicom.

- Za mene i moju porodicu Božić je veliki praznik - počeo je priču svetski rvački šampion u slobodnom stilu. - Na Badnje veče, uvek u 18 časova, idemo u crkvu na službu i paljenje Badnjaka i to ne propuštam. Tog dana hrana je posna i poštujemo srpsku tradiciju i sve običaje. Sve je u mojoj porodici, isto kao i u Srbiji.

Ne treba nagađati ko ga je učio pravoslavlju, s ushićenjem o tome govori.

- Sve sam naučio od bake i dede, od porodice. Mama Lori je Amerikanka i prihvatila je pravoslavlje. Od detinjstva sam išao u Crkvu. Bog je temelj mog života, središnji deo onoga što radim. Zaista sam iskreni vernik i mnogo poštujem našu pravoslavnu veru i trudim se da živim po pravoslavnim principima.

Kad je u Beogradu, mnogo puta je pričao njegov trener Dejan Jovičić, Stevan poseti Hram Svetog Save.

- Kad sam otišao prvi put, znao sam da ću to činiti uvek kad sam u Beogradu, i ne jednom. To je posebno mesto za mene. Kad uđem u Hram, osećam utehu i mir s Bogom.

Posle osvajanja titule prvaka sveta, septembra prošle godine, s ocem Milošem, sestrom Tatjanom i selektorom Miloradom Dokmancem, posetio je Manastir Svetog Nikolaja Velimiroviča, ručao sa sveštenstvom i pokazao im zlatno odličje.

O pravoslavlju bi mogao satima da razgovara, o rvanju takođe. Godinu za nama, kako ističe, pamtiće zauvek. Postao je prvak sveta u slobodnom stilu, prvi Srbin kojem je to pošlo za rukom. Taj 18. septembar 2023. godine ušao je u anale srpskog rvanja. Uz šampionski pojas, Stevan je ispunio normu za svoje druge Olimpijske igre.

- Imam sačuvan intervju iz Žurnala, kad smo razgovarali posle osvojenog zlata. Čitao sam ga više puta, vraćao film i tada sam rekao da se ne osećam realno, kao da nisam u stvarnosti i to me je dugo, zaista dugo držalo. Šampionat sam odradio u transu, bio sam izvanredno pripremljen i želeo sam samo zlatnu medalju i uspeo. Podršku sa tribina nikad ne mogu da zaboravim, onaj pobednički krug na strunjači, sa zastavom, ostao mi je urezan.

Niko na impresivniji način nije postao svetski prvak. Velikani u kategoriji do 57 kilograma padali su jedan za drugim, kao snoplje. Imao je pet borbi i u svakoj briljirao. U četvrtfinalu je savladao Rusa Zavura Ugueva (9:7), olimpijskog pobednika iz Tokija i dvostrukog svetskog prvaka. U polufinalu aktuelnog svetskog šampiona Zelimkana Abakarova (6:2), Dagestanca koji se borio za Albaniju. U finalu Japanca Rei Higučia (7:4), prvaka sveta 2022. u kategoriji do 61 kg...

- Znao sam da mogu sa svima da se borim i sve sam ih dobro analizirao, da izbegnem bilo kakvu grešku. Kad rvem, uvek dajem maksimum i pre Svetskog u Beogradu, tri nedelje sparing partner mi je bio Kubanac Reineri Ortega. Svaki trening sam odradio kao da se borim za najsjajniju medalju.

Kaže da nije imao vremena da se opusti posle titule najboljeg na planeti, da je gostovao na TV stanicama, da se slikao s prolaznicima...

- Uživao sam, ljudi oko mene bili su srećni i osmeh zadovoljstva danima nisam skidao. U Americi su bili veoma uzbuđeni, porodica i prijatelji bili su ponosni. Kad sam se vratio, neke od mojih zajednica, kao grad u kojem sam odrastao i moj prvi klub, priredili su mi posebnu proslavu. Bilo je nezaboravno, veselo i dirljivo.

I kad se radovao, mislio je na treninge i brzo zaposeo strunjaču. Rekao je što i mnogi saborci iz reprezentativnog tima.

- Rvanje i uopšte, borilački sportovi su izuzetno teški i zahtevaju gotovo svakodnevni rad. Kontinuitet u treningu je neminovnost, ako želiš veliki rezultat. Uveliko sam u trenažnom procesu i trenutno sam fokusiran da napravim mnogo korekcija i prilagođavanja sa Svetskog prevnstva i uradim neophodna poboljšanja za Olimpijske igre u Parizu. Bio sam dobar na Svetskom, pobedio najbolje, ali uvek težim i hoću da pomeram granicu. Znam da to mogu i nema nikoga kome ne bi mogao da se suprostavim.

Rekao je prošlog septembra da je osvajanjem Svetskog prvenstva, ostvario ono što je sanjao ceo život. Podsećajući se tih reči, izneo je i drugi životni san.

- Imao sam 10 godina kad sam posle jednog takmičenja, rekao ocu Milošu da ću da budem svetski i olimpijski šampion. Ostalo je ovo drugo, i samo sam se na to usredsredio narednih osam meseci. Meni je zlato uvek cilj i dok budem rvao, tako će da bude. Od Igara u Tokiju imam gorak ukus, nije prošlo po planu. Ni ja, ni trener Dejan, nismo govorili posle Igara da sam bio bolestan pre početka takmičenja. To znači i kad si spreman i daješ sve od sebe, stvari se ne dešavaju onako kako želiš. Ovo mi daje dodatni motiv i vatru koja gori u meni, da budem na vrhuncu za Igre u Parizu. Idem u Francusku sa samopouzdanjem i iskustvom prvaka sveta. Poseban je osećaj, dodatni motiv i odgovornost, kad čekaš Olimpijske igre kao aktuelni svetski šampion. U Parizu napadam zlato - zaključio je Božićnu priču Stevan Mićić, zvanično najbolji domaći rvač u 2023. godini na osnovu ankete Rvačkog saveza Srbije.