Razmak između Evropskog prvenstva u Hrvatskoj i planetarnog šampionata u Dohi bio je nešto manji od tri nedelje, a reprezentacija Srbije izgleda nemerljivo bolje u odnosu na ono što je viđeno u Zagrebu. Srbija je grupnu fazu svetske smotre u Kataru započela na najbolji mogući način.
Delfini, posle tri pobede u grupi nad ekipama Japana, Crne Gore i Sjedinjenih Američkih Država uspeli su da se plasiraju sa prve pozicije direktno u četvrtfinale i obezbede učećšće na Olimpijskim igrama u Parizu.
Osnovni cilj je zadovoljen, ali deluje da se srpska reprezentacija neće tu zadržati, već da su ambicije daleko veće. Ono što je vidljivo čak i laicima jeste da dvostruki uzastopni olimpijski šampioni igraju mnog bolje u odnosu na Evropsko prvenstvo.
Godinama je Srbija baštinila vrhunske rezultate prvenstveno na odličnoj defanzivnoj igri, koja je u Zagrebu izostala. Loša komunikacija i nedovoljna agresivnost u odbrani omogućavali su protivnicima da lako dolaze do mreže našeg gola. Međutim, za tek tri nedelje, situacija se okrenula za 180 stepeni.
Deluje da je selektor Uroš Stevanović napravio vrhunski potez kada je ključeve odbrane poverio Radoslavu Filipoviću. Golman Oredee je debitovao za reprezentaciju na šampionatu Starog kontinenta, a na svoja leđa morao je da nabaci veliki teret i zameni Branislava Mitrovća koji iza sebe ima osvojena dva olimpijska, četiri evropska i svetsko zlato. Filipović je u grupnoj fazi u potunosti opravdao ukazano poverenje, a neretko su njegove impresivne intervenije zadavale glavobolju rivalima, baš kao one u uvodnom kolu kada je Japancima dvaput skinuo zicer u kontrama jedan na jedan ili kad je u meču sa Crnom Gorom upisao 11 intervencija.
Nije samo čuvar mreže taj koji drži ključeve srpske odbrane. Ponovo ličimo na tim iz doba zlatne ere kada rivali nisu mogli da postignu pogodak ni u situaciji kada su imali brojčanu prednost u bazenu, a novu dimenziju našoj defanzivi dali su Dušan Mandić i Nikola Jakšić. Levoruki bombarder i kapiten Srbije pokazali su da nisu samo napadačka snaga jer utakmice završavaju često sa po nekoliko ukradenih lopti i blokiranih šuteva.
Ono što konačno funkcioniše u igri našeg tima jesu situacije sa igračem više. Dugo su se Delfini mučili u ovom segemntu, protiv Grčke na Evropskom prvenstvu pune dve četvrtine nisu mogli da materijalizuju igrača više, a sada je sve kliknulo. Srbija pogađa iz svih oružja, funkcioniše prebačaj sa krila na krilo gde su Viktor i Strahinja Rašović, Mandićevi i Jakšićevi udarci sa spoljnih pozicija nisu zatajili, a Nemanja Vico i Nemanja Ubović prave na liniji od dva metra ozbiljne probleme rivalim
Nikako ne treba zaboraviti da je Stevanović na planetarni šampionat poveo i 16-godišnjeg Luku Gladovića, dok je tek nešto straijem Petru Jakšiću ovo drugo uzastopno veliko takmičenje. Stoga, može da se kaže da razmišlja i o budućnosti.
Deluje da je konačno sve „kliknulo” u igri našeg tima, ali još je rano da se donose zaključci i pada u euforiju. Reprezentativci su saglasni da se ide korak po korak. Pred našim momcima je pauza do 13. feburara kada sledi meč četvrtfinala sa najverovatnije Hrvatskom jer su male, gotovo nikakve šanse da Kina danas savlada Barakude. Igre su obezbeđeni, ekipa rasterećena, a sa ovakvom igrom ni medalja nije nedostižna.
UBOVIĆ: JOŠ RASTEMO KAO TIM
Centar Srbije Nemanja Ubović je u kratko analizirao učinak Delfina u grupi.
- Znali smo da će biti teško. Amerikanci su odličan tim i znali smo šta nas čeka, posebno posle zahtevnog protivnika kao što je Crna Gora. Protiv SAD smo imali niži nivo agresivnosti, ali smo uspeli da se vratimo i to je izuzetno važno za naš tim koji je još uvek mlad i teba da se razvija. Zaista sam srećan posle onog šta smo priredili u grupi i imamo tri dana da se odmorimo i pripremimo utakmicu četvrtfinala.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
