Iz pera doajena: Cirkus FIBA, od kako je Bora Stanković u penziji

Piše: Danilo Šotra

I dok su uzroci propadanja fudbala u našoj zemlji isključivo lokalne prirode, plod brojnih subjektivnih slabosti na svim nivoima bitnim za život napaćenog naroda, u košarci je dijametralno suprotna situacija.

Osim tradicionalnih incidenata navijača u večitim derbijima, prilike u našem basketu su prilično povoljne, naročito na svim reprezentativnim nivoima.

Međutim, za razliku od fudbala, pod obručima najveći džumbus prave baš oni koji su zaduženi da prave red na globalnom nivou. To su obe FIBA, evropska i svetska. Uopšte, otkako je Bora Stanković otišao u penziju, ove dve organizacije postale su putujući cirkus pod obručima!?

Od kad su haotične kompanije iz Minhena i Ženeve svojom glupošću, početkom veka, ostale bez najprofitabilnijeg evropskog klupskog takmičenja, njihovi žreci vrebaju priliku za osvetom ULEB i Evroligi.

Učinilo im se da je kucnuo čas za obračun. Naravno, kako se radi u velikom svetu - preko leđa najslabijih, ovog puta zemalja bivše Jugoslavije.

Elem, u ovom trenutku niko živi u svetu ne zna kako će izgledati internacionalna, klupska i reprezentativna takmičenja. FIBA se proslavila predlogom o uvođenju famoznih „prozorčića” u toku pune klupske sezone, termina za okršaje reprezentacija.

Takav, nakaradni predlog, devet najjačih evropskih liga su energično odbile. Trenutno je zamešateljstvo na vrhuncu. Velika para je u pitanju, a kada je lova na talonu, mnoge glave lete bez po muke.

Mene samo plaši da se naš savez, odnosno liga, po starom i ne tako dobrom običaju, ne odluči za gubitničku stranu i upropasti sve dobro što je poslednjih godina urađeno.

U tom stilu smo dočekali i kraj najvažnijeg klupskog takmičenja na ovim prostorima. Crvena zvezda i Cedevita su zasluženo stigle do završne predstave, na taj način izborile plasman u takmičenje koje bi trebalo da se zove Evroliga, samo niko živi još ne zna u čijoj organizaciji!

Zbog svega ovog, u ovom trenutku se zna da su momci iz Zvezde i Cedevite sinoć počeli bitku za masovno zlatno prstenje, što i nije tako nevažan trofej, bez obzira što je ranije ostvaren mnogo zamašniji profit. Sve ostalo u vezi ovog zanimljivog takmičenja je obavijeno gustom maglom.

Ne verujem da je pred finale bilo više od nekoliko procenata koji su verovali da trenutno najbolji tim ove regije može da ostane bez prvog većeg trofeja posle 17 godina.

Takav utisak ostaje i posle prve finalne utakmice, samo je višestruko pojačan činjenicom da će, po mom očekivanju, ovo biti najdosadnije finale u istoriji Jadranskog takmičenja.

Sve ovo važi i pored smešnog drugog poluvremena, svojstvenog timovima sa ovih prostora.

Prave borbe nije ni bilo. Zvezda ima za dve klase bolji tim i to je pokazala već u prvim minutima. O igri ne treba trošiti reči, dovoljno je navesti podatak da je posle prve četvrtine Zvezda imala indeks uspešnosti 30, Cedevita minus dva!?

U takvim okolnostima čudo bi bilo da nije došlo do, na momente i prevelikog, opuštanja u drugom poluvremenu.