Smederevo kao sudbina

Za nešto manje od dve godine od kako je obukao dres Smedereva 1924, Miroljub Kostić postao je jedan od najboljih fudbalera, cenjen podjednako od čelnika kluba i navijača. Miljenik publika je sjajnim igrama doprineo da se Oklopnici prošle sezone prošetaju srpskoligaškim „Zapadom”, osvoje Kup FS RZS i da se u Prvoj ligi nađu u plej-of, gde se bore da ponovo dođu do elitnog ranga, gde su svojevremeno bili više od deceniju i po.

Kad je pre dve sezone, na nagovor Predraga Sikimića, sportskog direktora i bivšeg saigrača iz pančevačkog Železničara, stigao u Smederevo malo ko je znao da se Kostić sa porodicom pre gotovo četiri godine trajno nastanio u Đurđevom gradu.

Priča o pouzdanom štoperu počinje iz Medveđe gde je rođen i sa dve godine starijom sestrom Ivanom proveo detinjstvo. Otac Milivoje i majka Vera naučili su ih da poštuju sve pravoslavne običaje i praznike, pa će tako i ovaj Uskrs Kostići provesti u krugu najmilijih.

- U ranoj mladosti radovao sam se svakom prazniku, a posebno Uskrsu, nadmetali smo se čije je jaje jače. Više puta bio sam pobednik i sreći nije bilo kraja – kaže Miroljub Kostić.

Druženje sa loptom počeo je sa društvom iz škole, a njegove igre na turnirima nisu ostale nezapažene, pa su ga odmah privoleli da postane član mlađih selekcija Radana iz Lebana.

- Po završetku osnovne i ekonomske škole u Medveđi upisao sam DIF u Nišu i postao član Sinđelića gde sam ostao četiri sezone. Tokom studiranja upoznao sam koleginicu Ivanu, rođenu Smederevku, bila je i uspešna džudistkinja. Iz poznanstva se rodila ljubav, 2015. godine krunisana je brakom a sledeće godine rodio se sin Vuk, da bi tri godine kasnije došla i ćerka Iskra – sa ponosom kaže Miroljub Kostić.

Posle četiri uspešne sezone u Sinđeliću, stigao je poziv da pređe u superligaša GFK Jagodinu gde je ostao dve sezone i osvojio Kup Srbije. Put ga je odveo u ljubljansku Olimpiju, pa u Sarajevo, odakle je poslat na pozajmicu, da bi potom postao član Novog Pazara. Sledi dvogodišnji ugovor sa čačanskim Borcem, a onda i sezona u Napretku. Imao je šestomesečnu epizodu u Uzbekistanu, a po povratku u Srbiju igrao je po jednu godinu u Radniku, Napretku i, na kraju, u Železničaru.

- Nije bilo lako seliti se sa porodicom iz jednog u drugo mesto i na kraju smo odlučili da se skućimo. Često dolasci kod supruginih roditelja i rođaka u Smederevo polako su me vezivali za lepi grad, što je i presudilo. Ivanini roditelji poklonili su nam plac na kome smo sagradili kuću i od pre četiri godine preselili smo se u novi dom. Iako sam posle Napretka imao više ponuda odlučio sam se za Železničar jer je Pančevo jedan od bližih gradova Smederevu.

Usledio je dolazak među Oklopnike i tu je postao standardna „petica”.

- Srpska liga bila je zahtevna i gotovo od starta preuzeli smo lidersku poziciju. Imali smo i šest bodova prednosti, ali remijem kod kuće sa Mačvom iz Bogatića a onda i prvim porazom u Čačku dozvolili smo da se Borac približi na bod. Pobedom u poslednjem kolu u Ljubiću overili smo prvo mesto i plasman u Prvu ligu.

Sa renoviranim timom i više pojačanja, Smederevci su, u novom-starom rangu deset kola sa po pet pobeda i nerešenih rezultata uz OFK Beograd bili jedini bez poraza.

- U odnosu na početak kad je cilj bio opstanak, ambicije smo nadmašili i promenili zacrtani cilj. Sa Sašom Mićovićem, šefom struke, znam se iz Napretka kad je bio pomoćnik Goranu Stevanoviću a sa pomoćnikom Bojanom Ostojićem imao sam više superligaških utakmica. Napravili su odličnu hemiju i među nama kao retko gde načinili atmosferu i drugarstvo za pamćenje. Ostala su još četiri kola i sve je u našim rukama jer imamo šanse da direktno ili preko baraža uđemo u Super ligu. Ugovor mi ističe u julu, a voleo bih da ostanem jer je Smederevo sada moj grad i klub. Iako uskoro punim 36 godina, živim sportski i fudbalu mogu još mnogo toga da dam – rekao je Miroljub Kostić poželevši svim pravoslavnim vernicima srećan Uskrs.