Zlatni gol Marka Pantelića

Još se nisu stišale emocije od prošlog četvrtka kad su Oklopnici proslavili 100 godina od osnivanja kluba, a na skroman način evocirane su uspomene na najveći klupski uspeh. Smederevski Sartid je u Beogradu pobedio Crvenu zvezdu i postao pobednik Kupa SRJ (tako piše na peharu), mada je okončan kao Kup Srbije i Crne Gore! Istorijski događaj za Smederevo pomenut i na nedavnom obeležavanju stogodišnjice kluba.

Utakmica je počela uz direktan televizijski prenos koji je za stolice prikovao ljubitelje fudbala širom Srbije. Bila je to jedinstvena prilika da neko drugi, a ne Zvezda ili Partizan osvoje trofej. Smederevce je ovaj događaj ujedinio kao retko koji pre i posle toga, čak ni najokoreliji zvezdaši u gradu tog dana nisu imali dilemu za koga će da navijaju.

Posle 90 minuta nije bilo golova, a najbolje šanse za Zvezdu imali su Branko Bošković, koji je sa 16 metara šutirao snažno preko gola, i Mladenović, čiji je šut iz prekida odbranio golman Žilić. Na drugoj strani, Smederevci, do trenutka odluke, nisu ozbiljnije pripretio golmanu crveno-belih.

Svaki Smederevac dobro se seća gola Marka Pantelića, zlatnog u više značenja te reči, jer se tada igralo po tim pravilima: pobeđuje ko prvi postigne gol u produžetku! Na asistenciju Vaskovića, u 109. minutu, Pantelić je u blizini šesnaesterca Zvezde primio loptu, krenuo nekoliko koraka i opalio desnom spoljnom. Lopta je očešala prečku i završila iza leđa golmana Ranđelovića. Sudija, čuveni Miroslav Radoman istog momenta svirao je kraj. Nastalo je neopisivo slavlje, kako na terenu tako i na tribini sa popularnim Despotima.

Sartid je tako osvojio Kup Srbije i Crne Gore, prvi pod tim nazivom, u tada novoj državi. Država je potrajala do 2006. godine, pa Sartid može da se podiči da je jedan od tek tri osvajača Kupa pod tim nazivom.

Kada se sve smirilo, Goran Bogdanović, kapiten Oklopnika, iz ruku Dragana Stojkovića Piksija, tadašnjeg predsednika saveza, primio je pehar. Smederevci su skandirali: Kup je naš!

Sartidovih navijača je na stadionu Partizana, tada još stadionu JNA, bilo manje, ali trudili su se iz petnih žila da se čuju. Zvezdini su bodrili ljubimce od početka utakmice, ali kako je vreme odmicalo, oni su utihnuli.

Za razliku od njih, smederevski navijači znali su da proslave najveći uspeh na stadionu, a još više ispred Centra za kulturu u Smederevu, gde se okupilo više hiljada građana. Skandiranjem su dočekali ljubimce sa peharom. Podarili su im nešto čemu, samo neku godinu ranije, nisu mogli ni da se nadaju.

Vreme prolazi, ima tome već dvadeset i jedna godina, i po onim nekadašnjim zakonima pehar u vitrinama smederevskog kluba dočekao je punoletstvo i ostao u trajno vlasnistvo.