Sadehi: Želim titulu sa Partizanom!

Mohamad Sadehi – Mamad, sa 30 godina je najmlađi od najstarijih igrača a ima ih svega trojica koja su prešla ovu brojku. Kod Iranca koji je ove sezone obukao dres Partizana cifra je okrugla, „šiju” ga kapiten Milija Mrdak koji  će za pet dana da napuni 33, a Nemanja Čubrilo je na vrhu liste sa 34.

Ipak, ovde nije igra brojki bitna, samo iskustvo i to koliko sva trojica mogu da doprinesu a već jesu „klincima” kojima je poverena uloga nosilaca igre crno-belih u takmičarskoj 2024/25.

Zanimljivo je da je Sadehi, posle 10 godina igranja u rodnoj zemlji odlučio da napravi iskorak, krupan, dođe u Evropu i odabere Srbiju, Partizan. O odluci zašto baš dres velikana iz Humske, šta želi od sebe, ekipe, budućim snagama, treneru Kobiljskom, životu, deo odbojkaške porodice u razgovoru za Sportski žurnal, otkrio je sve uz simpatičnu opasku:

- Izvinite, nije mi baš toliko dobar engleski.

Ali ne smeta, jer kako za sebe kaže „Princ od Persije” je i više nego zanimljiv sagovornik.

Zašto baš dolazak u Srbiju, zašto Partizan a posle toliko godina i karijere u Iranu?

- Pozdrav čitaocima ovog intervjua i Sportskom žurnalu. Da, ovo je prvi put da napuštam svoju zemlju, ali sam igrao u Iranu 10 godina, a iranska liga je jedna od najprestižnijih možda i najtežih na svetu. Imao sam  razne ponude, bio u kontaktu sa mnogim klubovima. Ali konačnu odluku sam doneo u dogovoru sa mojim menadžerom, potom i ljudima iz Partizana.

Dobro ste se snašli, uz starije igrače Mrdaka i Čubrila, sve ostalo su mladi momci sa superligaškim minutima, a nekoliko njih je po prvi put ove sezone dobilo priliku. Kako je raditi sa mladima?

- Mrdak i Čubrilo su iskusni i profesionalni, sa njima je veoma lako komunicirati, graditi igru. Ima i mnogo mladih i talentovanih momaka u našem timu o kojima će se tek čuti u budućnosti. Sjajni su pre svega ljudi potom i igrači!

Partizan, renomirani klub, veliko ime sa istim takvim i ciljevima, u izmenjenom sastavu ali se uvek želi više, jače. Šta Vi želite?

- Lično, razmišljam o osvajanju šampionata, i ništa me neće sprečiti u tome da želim idem ka tome. Da li je realno ili ne, videćemo. Doša sam u Srbiju da podignem pehar. A siguran sam da će nam trener Dragan Kobiljski svojim znanjem, stručnošću, motivom, pomoći u tome. A to je ujedno odgovor i na vaše pitanje da li vidim tim u plej-ofu i borbi za trofej. Da ne dužim (smeh).

Odlično ste se snašli u novoj sredini, da li Vas slušaju „deca” u timu?

- Prve nedelje su mi bile teške jer nisam dobro poznavao Beograd. Ipak, sada mi je poznato već dosta toga, snašao sam se dobro adaptirao. Prijatno se osećam. Profesionalac sam i isključivo posvećen trenutnom poslu a rad se vezuje za Partizan. Upravo kroz treninge i rad, pravim tu sponu i sa mladima u klubu. Baš imam dobar odnos sa njima, jednako kao i sa celim stručnim štabom Draganom, Ivanom, Markom, potom i Peđom Golijaninom. Pored odbojke i priča vezanih za taj deo, uvek su prijateljski nastrojeni hoće i žele da pomognu. Meni to mnogo znači a i koristim njihova iskustva.

Potpisali ste ugovor na sezonu, to je definitivno ili?

- Za sada sam dogovorio tako i stvarno je rano da pričam o budućim planovima. Kada dođe vreme, razmišljaću o tome da li i šta i gde dalje.

Koje timove vidite kao glavne u borbi za pehare?

- Kratko sam ovde, prvenstvo je tek počelo, zato bih se i ogradio u prognozama. Čuo sam, pomno ispratio kako razmišljaju igrači, naši treneri, stalno se pominje kako je liga ujednačena, da više klubova tu figurira za visok plasman. Zato kažem, potrebno mi je vreme da i ja uđem u štos – raspoložen je kako mu stoji u zaglavlju na jednom odbojkaškom sajtu - „iranski vuk ”.

Na ovo se Mohamad samo nasmejao i pojasnio čak dokumentovao i fotografijom jednog bodi bildera:

- Ne, ne, ima više sportista sa tim nadimkom, nisam ja taj – odgovorio je onako iskreno, a u prolazu šarmantno dobacio:

- Mogu da budem Princ od Persije…

Ima to vaspitanje Mohamad, ali i u Partizanu su pre svega reči „poštovanje i kultura ” veće od igre, terena. A to je as crno-belih dokazao poslednjom rečenicom:

- Meni je čast. I da, da ne zaboravim, hvala Vam - u želji da osvojim šampionski pehar!