„U penziju sa peharima”

Kamera je tokom druge utakmice polufinala Kupa Srbije Železničara iz Lajkovca i Crvene zvezde često „hvatala u kadar” baš Milenu Koprivicu nije pretenciozno reći, broj 1 u ovom duelu. Jer, kada se izgubio prvi set posle ubedljivog vođstva, pa u drugom posle lepe zalihe na kontu Dizelke, izjednačenja i preokreta Crvene zvezde, pa završnice za „infarkt” koju su uspele domaće da reše u svoju korist. Nije se libila i da sakupi u buket ekipu, kaže im šta treba a onda...

Po epilog koji su brojni svedoci a bilo ih oko 700 u dvorani u Lajkovcu, želeli – plasman u finale, za Železničar peto u istoriji. I tog 23. februara 2025. u duelu sa TENT-om upravo će Milena i dame odlučivati u čiju će riznicu zvezdica iz najmasovnijeg takmičenja.

Slavilo se i vredelo je, barem to veče kada je Zvezda „ugašena”, potom i slobodan dan a pred poslednji meč u ovom delu sezone i poslasticu za kraj, prvenstveni meč sa TENT-om.

Uz to, Milena Koprivica je na konto stavila 21 poen, ali i bez obzira na brojke i 8 blokova, bila je ta prva među jednakim. Otkriva iskustvo Dizelke u razgovoru za Sportski žurnal, koji je to utisak posle meča, najjači, da je verovala da tim može u finale, o mladim saigračicama, možda i penziji koja se približava....

Najjači utisak, pobeda, finale, energija posle 1. seta pa i 2. ili sveukupno, Koprivica priznaje u svom stilu i krajnje iskreno.

- Meni je najviše od svega toga što mi uspevamo da se izborimo sa tim da ostanemo na nivou. To nam je nekako najveća borba! Imamo dosta toga, individualnog talenta, to je nesporivo. Ali u trenucima kada uđemo u problem, teško izlazimo iz njega. I kao i prošle godine i ove sve te bitnije pobede nam izmiču. Dosta smo počeli da sumnjamo u sebe, da se ne osećamo komforno kada smo u bitnim momentima. I to je najveća pobeda za nas što smo uspeli da pobedimo sebe! Stvarno mislim  da se mi borimo sami sa sobom. Kada uspemo što smo pokazali u više utakmica i setova da možemo, protivnik s druge strane stvarno nije bitan! Dakle, kada mi uspemo da se izborimo sa svojim glavama nema rivala kojeg ne možemo da savladamo. Uživanje je bilo igrati u punoj dvorani. Hvala mnogo navijačima, divno je bilo u takvom ambijentu, nosili su nas do trijumfa.

Niste toliko gledali rivala, okrenete se skupite devojke u krug, zagrlite i kažete, šta?

- Razumem, stvarno ih razumem! I ja sam pre nekoliko godina u Jedinstvu, iako sam i tada bila među starijima.. Nekako su nas potcenjivali. Mogu da se stavim u njihovu kožu. To su sve devojke, zapravo deca koja su mnogo perspektivna i na čijim leđima je veliki teret, izuzetno velika očekivanja. Stalno im govorim i na utakmicama, treningu da ne igraju odbojku zbog drugih ljudi, već zbog sebe i da one sve znaju šta treba da se radi! Da isključe glavu, da zaborave na sve ljude oko sebe, da budu u tom trenutku, i da će same doneti najbolju odluku. I to su pokazale nebrojano puta. Kada krenu da razmišljaju šta bi trebalo da urade, šta će ko da kaže, tu nema...Odbojka je takav sport u kome imaš dve sekunde da odlučiš šta ćeš da uradiš. I ako previše razmišljaš uvek će doći do greške. Zato treba mnogo da se trenira dobro, i kada naiđu takvi trenuci da se bude u njima, da imaš veru u sebe i saigračice.

Da li ste i posle ta prva dva seta verovali da neće biti pet, da neće uspeti Zvezda i ovog puta da okrene, da ćete do slavlja?

- I pre prve utakmice, od prvog trenutka kao smo izgubili od crveno-belih u Beogradu, nijednog trenutka nisam sumnjala da mi nećemo da prođemo u finale. Čak sam i govorila da je dobro što smo izgubile zato što sam pristalica toga da kada se igra ovako na dve dobijene, kada ta druga odlučuje.. Isto kao što se desilo TENT-u, plašila sam se da se ne desi nama, opustile bismo se. Ko zna šta bi bilo?! Iskreno, kada smo gubili pa stizali, u meču sa mnogo preokreta, poena u seriji... Znala sam! Govorila sam dobićemo lagano. Ne rezultatski nego u smislu da jednostavno imam osećaj da ćemo da pobedimo. I koliko god da smo gubili, bila sam sto odsto sigurna!

Kakav je utisak posle svega, peto finale za Železničar, za Vas...?

- Meni je mnogo (smeh). Imala sam u kupu četiri finala i plej-of dva puta i svaki put sam uzela srebro. Ove godine imam jaku veliku želju. Nikada nisam jurila neku karijeru, razmišljam uskoro o penziji. I to mi je jedna ogromna želja da uzmemo i kup i titulu. Osećam da sam spremna, spremni za tako nešto. Imam devojke oko sebe koje mogu to da isprate. Velika krila nam je dala ova pobeda!

Da li je ovo vaš  trenutak?

- Jeste! Krenule smo, ne mogu da budem neskromna i kažem da nije bila dobra utakmica, bila je ali mislim da možemo mnogo bolje. Od sledeće polusezone ići će na gore grafikon, igre mnogo bolje. Da kucnem u drvo što se povreda tiče i forme, mislim da smo ove godine među zdravijim, nemamo veće probleme, što je bitno, u kontinuitetu smo. Tek će stvari da se poslože – kaže Milena Koprivica, uz veliko poštovanje prema mlađim igračicama u timu, srećna, jednako i svesna da će tek biti dobrih borbi u prvenstvu jer je ove sezone cela liga „mlada”.

A njen Železničar, nije krila kada je spomenula moguć kraj karijere – da se ovenča krunama u kupu i prvenstvu.