Камера је током друге утакмице полуфинала Купа Србије Железничара из Лајковца и Црвене звезде често „хватала у кадар” баш Милену Копривицу није претенциозно рећи, број 1 у овом дуелу. Јер, када се изгубио први сет после убедљивог вођства, па у другом после лепе залихе на конту Дизелке, изједначења и преокрета Црвене звезде, па завршнице за „инфаркт” коју су успеле домаће да реше у своју корист. Није се либила и да сакупи у букет екипу, каже им шта треба а онда...
По епилог који су бројни сведоци а било их око 700 у дворани у Лајковцу, желели – пласман у финале, за Железничар пето у историји. И тог 23. фебруара 2025. у дуелу са ТЕНТ-ом управо ће Милена и даме одлучивати у чију ће ризницу звездица из најмасовнијег такмичења.
Славило се и вредело је, барем то вече када је Звезда „угашена”, потом и слободан дан а пред последњи меч у овом делу сезоне и посластицу за крај, првенствени меч са ТЕНТ-ом.
Уз то, Милена Копривица је на конто ставила 21 поен, али и без обзира на бројке и 8 блокова, била је та прва међу једнаким. Открива искуство Дизелке у разговору за Спортски журнал, који је то утисак после меча, најјачи, да је веровала да тим може у финале, о младим саиграчицама, можда и пензији која се приближава....
Најјачи утисак, победа, финале, енергија после 1. сета па и 2. или свеукупно, Копривица признаје у свом стилу и крајње искрено.
- Мени је највише од свега тога што ми успевамо да се изборимо са тим да останемо на нивоу. То нам је некако највећа борба! Имамо доста тога, индивидуалног талента, то је неспориво. Али у тренуцима када уђемо у проблем, тешко излазимо из њега. И као и прошле године и ове све те битније победе нам измичу. Доста смо почели да сумњамо у себе, да се не осећамо комфорно када смо у битним моментима. И то је највећа победа за нас што смо успели да победимо себе! Стварно мислим да се ми боримо сами са собом. Када успемо што смо показали у више утакмица и сетова да можемо, противник с друге стране стварно није битан! Дакле, када ми успемо да се изборимо са својим главама нема ривала којег не можемо да савладамо. Уживање је било играти у пуној дворани. Хвала много навијачима, дивно је било у таквом амбијенту, носили су нас до тријумфа.
Нисте толико гледали ривала, окренете се скупите девојке у круг, загрлите и кажете, шта?
- Разумем, стварно их разумем! И ја сам пре неколико година у Јединству, иако сам и тада била међу старијима.. Некако су нас потцењивали. Могу да се ставим у њихову кожу. То су све девојке, заправо деца која су много перспективна и на чијим леђима је велики терет, изузетно велика очекивања. Стално им говорим и на утакмицама, тренингу да не играју одбојку због других људи, већ због себе и да оне све знају шта треба да се ради! Да искључе главу, да забораве на све људе око себе, да буду у том тренутку, и да ће саме донети најбољу одлуку. И то су показале небројано пута. Када крену да размишљају шта би требало да ураде, шта ће ко да каже, ту нема...Одбојка је такав спорт у коме имаш две секунде да одлучиш шта ћеш да урадиш. И ако превише размишљаш увек ће доћи до грешке. Зато треба много да се тренира добро, и када наиђу такви тренуци да се буде у њима, да имаш веру у себе и саиграчице.
45 БЛОКОВА Милене Копривице за број 1 у Лиги
9 АС сервиса „14” Дизелке за врх у Купу Србије
19 РАМПИ је поставила у истом такмичењу за топ 5
Да ли сте и после та прва два сета веровали да неће бити пет, да неће успети Звезда и овог пута да окрене, да ћете до славља?
- И пре прве утакмице, од првог тренутка као смо изгубили од црвено-белих у Београду, ниједног тренутка нисам сумњала да ми нећемо да прођемо у финале. Чак сам и говорила да је добро што смо изгубиле зато што сам присталица тога да када се игра овако на две добијене, када та друга одлучује.. Исто као што се десило ТЕНТ-у, плашила сам се да се не деси нама, опустиле бисмо се. Ко зна шта би било?! Искрено, када смо губили па стизали, у мечу са много преокрета, поена у серији... Знала сам! Говорила сам добићемо лагано. Не резултатски него у смислу да једноставно имам осећај да ћемо да победимо. И колико год да смо губили, била сам сто одсто сигурна!
Какав је утисак после свега, пето финале за Железничар, за Вас...?
- Мени је много (смех). Имала сам у купу четири финала и плеј-оф два пута и сваки пут сам узела сребро. Ове године имам јаку велику жељу. Никада нисам јурила неку каријеру, размишљам ускоро о пензији. И то ми је једна огромна жеља да узмемо и куп и титулу. Осећам да сам спремна, спремни за тако нешто. Имам девојке око себе које могу то да испрате. Велика крила нам је дала ова победа!
Да ли је ово ваш тренутак?
- Јесте! Кренуле смо, не могу да будем нескромна и кажем да није била добра утакмица, била је али мислим да можемо много боље. Од следеће полусезоне ићи ће на горе графикон, игре много боље. Да куцнем у дрво што се повреда тиче и форме, мислим да смо ове године међу здравијим, немамо веће проблеме, што је битно, у континуитету смо. Тек ће ствари да се посложе – каже Милена Копривица, уз велико поштовање према млађим играчицама у тиму, срећна, једнако и свесна да ће тек бити добрих борби у првенству јер је ове сезоне цела лига „млада”.
А њен Железничар, није крила када је споменула могућ крај каријере – да се овенча крунама у купу и првенству.
О ТЕНТ-у И ПРЕ ФЕБРУАРА...
Шлаг на торти за крај овог дела лиге, у Лајковац у недељу, 22. децембра, стиже ТЕНТ, ривал у борби за пехар у Купу?
- Очекујем добру утакмицу, добру одбојку. Резултат, мени то није толико битно, битније ми је ово сад. Лига, биће шта буде. Нека победи бољи. Надам се за крај године једном лепом мечу, лепој одбојци.
ГРШИЋ: ОПАО МОРАЛ, ШТО НЕ СМЕ ДА СЕ ДЕСИ
Милан Гршић, тренер Црвене звезде честитао је Железничару на пласману у финале и пожелео срећу:
- Узбудљива утакмица, публика је уживала. Пропустили су шансу у првом, ми у другом. Трећи... Опао је морал екипе што не сме да се, морао је да буде бољи. Покушавали смо и притискали у 4. али екипа из Лајковца је доста одмакла да је могла меч мирно да приведе крају.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
