„Nikad nisam bio ljut na Australijance”

Dobro uvek na kraju pobeđuje zlo. U mislima najboljeg tenisera svih vremena Novaka Đokovića preovlađuju divne uspomene iz Australije. To je tako, jer je srpski as zabeležio najveće uspehe u profesionalnoj karijeri na najvrednijem teniskom turniru u Melburnu. Nije uzalud Nole neprikosnoveni vladar Australijskog opena sa rekordnih 10 trofeja.

U Novakovom spomenaru posvećenom Zemlji kengura, na njegovu žalost, upisan  je jedan ne toliko lep događaj. Bilo je to 2022. za vreme koronavirusa, kad su ga užasno tretirali od trenutka sletanja na aerodromu. Prvo je dobio vizu i dozvolu da može da dođe, onda dok je bio u avionu, vlada je promenila zakon, pa je s aerodroma završio u imigrantskom hotelu. U više navrata je izlazio na sud, čak je uspeo i da trenira na čuvenoj Rod Lejver areni, ali ne i da zaigra. Nekoliko dana pre početka takmičenja odlučeno je da bude deportovan.

Samo Nole zna kako je skupio snagu, uspeo sve to da ostavi za sebom i s osmehom kaže da Melburn budi divne uspomene kod njega. Dokazao je to pre dve sezone kad se vratio na najbolji mogući način – osvajanjem 10. melburnške krune i 22. gren slema u karijeri.

Verovatno će tema o deportaciji iz 2022. još dugo biti aktuelna kad Novak sleti u Australiju. U velikom intervjuu za magazin GK, Đoković je pričao i o tome. Na pitanje da li je za njega u ovom slučaju važi poslovica – bilo ne povratilo se, srpski as je istakao:

- Za mene jeste, ali za suprugu, roditelje i ostatak porodice nije. Nikada nisam bio ljut na Australijance. Gde god sam ih sreo širom sveta prilazili su mi i izvinjavali mi se zbog tretmana koji sam dobio, jer ih je sramota vlastite vlade. Moram da priznam da nikad nisam sreo ljude koji su me deportovali. Nemam želju da se sretnem s njima. Neće biti problem i ako se jednog dana to dogodi. Promenila se vlada, došli su novi ministri i premijer, pa su mi vratili vizu i bio sam veoma zahvalan na tome. Zaista volim da sam u Australiji, moji rezultati svedoče kako se osećam na ovom kontinentu. Obožavam tenisku groznicu u januaru, kad su svi uzbuđeni za vreme Australijskog opena.

Posle izuzetno teških 10-tak dana, u emotivnom pogledu, Đokovića su 2022. deportovali s obrazloženjem da je javna pretnja, a ne zato što nije bio vakcinisan.

- To je pravi razlog. To je ono što su trojica sudija na kraju izrekli. Njihova rečenica je da nisu u poziciji da dovode u pitanje diskreciono pravo ministra imigracije. Bilo je sve politički. To nije imalo nikakve veze s vakcinom ili Koronom ili bilo čim drugim. Političari nisu mogli da podnesu što sam tamo. Za njih je bila manja šteta da me deportuju nego da me zadrže tamo.

Za nekog ko nije s ovih prostora, pogotovo stranim medijima je zanimljivo da pišu o Novakovom poreklu i zemlji odakle potiče.

- Uvek sam bio veoma prisan i miroljubiv u pristupu i ponašanju prema ljudima i nacijama u regionu, jer smo nekada bili ista država – podsetio je Đoković na nekadašnju Jugoslaviju. – Porodica moje majke je iz Hrvatske, rođena je u Beogradu, ali svi su Hrvati. Sa očeve strane su Srbi iz Crne Gore i iz južne srpske pokrajine Kosova. Rodio sam se i odrastao u Srbiji, tako da se uvek prema svima odnosim isto. Imamo toliko kulturnih sličnosti, tradicionalnih sličnosti, jezika — zašto se ne bismo fokusirali na te stvari.

Otkad je postao otac mnogo toga se promenilo u njegovom životu. Kako Stefan i Tara odrastaju, Nole želi sve više da bude pored njih. Zato su i krajem 2021. počeli da putuje s njim na najveća takmičenja. Ove godine prvi put su došli na drugi kraj sveta. Bili su pored Novaka kad je igrao u seriji 250 u Brizbejnju, koji je bio usputna stanica do Melburna. Deca i supruga Jelena biće najveća podrška na putu do 11. trofeja.

- Teško je kad pakujete kofer i kad odlazite. Teško je prvih nekoliko noći u hotelu. U roku od 48 sati osetim najveći intenzitet emocija, tuge, razdvojenosti, žaljenja i jednostavno neverovatne potrebe da se vratim deci i supruzi kod kuće. Prioritet mi je da budem tu za sve važne trenutke.

Otkad je kompletirao tenisko blago osvajanje zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu, jedna od glavnih tema je kad će Đoković da okači reket o klin.

-  Razmišljam kako i kad želim da završim profesionalnu karijeru. Iskreno, više mislim o tome na koji način. Osećam da ako počnem da gubim više i osetim da postoji veći jaz između mene i konkurencije na najvećim turnirima, onda ću verovatno reći koji će to biti dan. U ovom trenutku osećam se odlično i imam želju da nastavim.

Kako godine odmiču, Nole je selektivniji kad je reč o takmičenjima. Zajedno sa članovima u timu bira mesta na kojima se takmiči. Naravno, sve to zavisi od njegovih prioriteta.

- Da bih mogao da nastavim, moram da smanjim broj turnira na kojima igram i da se fokusiram samo na nekoliko odabranih. Počeli smo da pravilo plan za 2025. Smatram da neću da igram samo na gren slem takmičenjima i na Dejvis kupu. Učestvovaću bar na jedan ili dva veća turnira pre svakog slema. Ovo posebno važi za sezonu na šljaci. 

U filmskoj verziji Đokovićeve priče, scenario bi bio prekinut posle najveće sportske smotre u Gradu svetlosti. Nije isključeno da su se mnogi pitali zašto Nole treba da nastavi da se takmiči, ali on ne razmišlja tako.

- Mnogi bi rekli da je najbolje da odete kad ste na visokom nivou, što razumem, nemojte da me pogrešno shvatite, sve to razumem. Međutim, ukoliko sam još uvek fizički sposoban i još uvek se osećam kao da mogu da pobedim najbolje igrače sveta na gren slem turnirima zašto bih sada želeo da prestanem – zaključio je Đoković.