Jesenjin s Bulbudera

Vladimir Petrović, popularni Pižon, rođen je u Beogradu, 1. jula 1955. Prohodao je u svom prvom domu, tik uz beogradski Hipodrom u Paštrovićevoj ulici 39a. I gle sudbinske veze i sa ovim tekstom. U drugoj godini svog života njegovi roditelji se sele u zgradu Politike, gde živi do svoje sedme i onda - pravac Bulbuder/Zvezdara i ulica 21. divizije, sobičak od svega nekoliko kvadrata, vlažna i memljiva dvorišna udžerica tesno okružena sa drugim komšijama.

Njegova plavkasta svetla kosa i lik su neodoljivo podsećali na velikog pesnika Sergeja Jesenjina, koji je slično u svojoj Rusiji rastao, u drugom vremenu, u dvorištu ograđenom plotom od pruća, odsečenim od velikog sveta. Obojica su dostigli vrhove slave, jer je Pižon dodirivao loptu, po taktu i melodiji stihova velikog pesnika. Lopta je  jednostavno bila deo njegovog tela.

Ono što Pižona posebno krasi je rado sećanje na te dečačke dane, ma koliko oni bili teški, koji mogu da posluže kao putokaz, da se velike zvezde i pesnici ne rađaju u svili i kadifi?

- Bilo je takvo vreme - započinje svoju priču Vladimir Petrović Pižon, ispričanu veliki broj puta, kako bi se dnevno prenosila od uva do uva, kao motiv drugima, koji tek počinju da sanjaju svoje velike snove: - To moje odrastanje na Bulbuderu je pravo filmsko i teškoće su u meni rađale sve veću i veću energiju. To me nekako teralo samo napred. Nisam ja jedini primer tog doba, ma koliko se o tome pisalo i pričalo. U tom sobičku moja majka Anka i sestra Vesna, gotovo da nismo mogli ni da se okrenemo, ali eto hvala Bogu, naišao je u mom životu Miljan Miljanić i desila mi se Crvena zvezda.

Mnogi, dobro neupućeni, misle da je Crvena zvezda vaš prvi klub?

- Nije, već Hajduk sa Liona, što je možda bilo i dobro, jer da sam odmah onako premršav i slabe građe došao među fizički jače i slobodno mogu reći uhranjenije, možda i ne bih uspeo. U Hajduku sam bio od svoje 11. do 14. godine života i onda 1969. stigao na Marakanu - moje fudbalsko svetilište. Ta godina je ostala u sećanju, jer su u septembru na Marakani gostovali Santos i slavni Pele. Rezultat je bio 3:3.

Ko vas je od trenera sačekao na Marakani?

- Žarko Nedeljković koji je vodio pionire, a pošto sam vrlo brzo pokazao talenat, prešao sam u omladince kod Miljenka Mihića. Svi treneri Zvezde, tog doba kao i svi igrači bili su pod budnim okom i skenerom Miljana Miljanića, koji je, mislim, imao oči i na leđima i uvek znao koji će najbolji potez da povuče za bilo kog igrača, a ne samo za mene.

A onda, 15. avgusta 1972, u Beograd stiže veliki Real i novine po završetku utakmice bruje donoseći naslove: „Rodila se nova Zvezdina zvezda“...

Da li ste se više uplašili utakmice ili naslova, jer ste na tom meču postigli dva velelepna gola u pobedi Zvezde od 4:1, a imali ste samo 17 godina?

- Ni danas nisam svestan kako sam postigao ta dva gola. Jednostavno sam bio u stanju omamljenosti ambijentom, kao i ceo stadion, ali eto desilo da se ostvare moji prvi snovi, jer sam na utakmicu stigao tramvajem broj 10, u kome je bilo i navijača. I to sa Bulbudera gde je bio onaj moj memljivi sobičak... Što je, morate priznati, u današnje vreme nezamislivo.

Posle ta dva gola data Realu i igranja za Zvezdu, sledećeg proleća kad ste punili 18 godina, 30. maja 1973. čuvali ste na Marakani pobednički pehar na finalnoj utakmici Kupa evropskih šampiona Ajaks - Juventus 1:0, pred 90.000 gledalaca, koji je kasnije podigao Krojf?

- E vidite šta je bio Miljanić, da se narodski izrazim: on me je odredio da se vratim na fabrička podešavanja, ali i da izbliza, pored aut-linije gledam velikog Krojfa i da i dalje učim, a već 1974. me poveo na Svetsko prvenstvo u Nemačku. Takav pedagoški gest i događaj je danas, isto nezamisliv.

Vaša inostrana igračka karijera, nije bila tako potpuna kao u Zvezdi premda ste u jednom periodu ustalasali pristalice i novinare noseći dres Arsenala?

- Tačno. Ali je to tada i bilo i teško, jer se u inostranstvo išlo tek posle 28. godine, a stigle su i neke povrede.

Službeno ste proglašeni za četvrtu Zvezdinu zvezdu, bili ste njen trener i selektor reprezentacije. Koji vam je period najdraži?

- Svaki na svoj način. U Zvezdi je čast biti i ekonom. Ona nas je sve i stvorila, a reprezentacija iznad svih nas.