VREMEPLOV - Bošković: Ispunio sam snove na Marakani

Bio je vesnik novih dostignuća Crvene zvezde u 21.veku. Igrao je Branko Bošković i u Pari sen Žermenu, sa Brazilcem Ronaldinjom, nosio je dres bečkog Rapida, reprezentacija SR Jugoslavije, pa Srbije i Crne Gore, na kraju i Crne Gore. Danas sa porodicom živi u Beogradu i sa ponosom ističe da je igrao u našem najtrofejnijem klubu i bio strelac u večitim derbijima.

Koga Delije zavole, tako se bar pričalo, nema mu spasa – ima da ga svojataju do kraja života, ali tu omiljenost morate potvrđivati ličnim primerom, zalaganjem, rezultatima. Sever je goreo, jer ga je voleo.

Branko Bošković rođen je 21. juna 1980. u Bačkoj Topoli.

- Otac mi je bio fudbaler. Igrao je za AIK iz Bačke Topole i Vrbas. Tako sam se ja rodio u Bačkoj i kad sam imao tri ili četiri godine on je završio karijeru i vratili smo se u Crnu Goru - otklanja prvu nepoznanicu Bošković.

Budva mu je, ipak, bila sudbina. Zaigrao je u Mogrenu,  toliko dobro da je brže-bolje prešao u Crvenu zvezdu.

- Budva je moj grad. Odrastao sam u metropoli crnogorskog turizma. Tamo mi i danas živi rodbina, brat, prijatelji... Mogren pamtim kao prvi klub, sećam se i svih trenera sa kojima sam radio. Taj klub mi je mnogo pružio, tu sam se afirmisao i dobio mogućnost da se razvijem i pređem u veći klub.

Bošković je dao ne mali doprinos osvajanju dva šampionata i dva Kupa SR Jugoslavije. Crvena zvezda je veliki klub, pa i porodica. Danas Branko Bošković ima breme uspomena na period proveden u Ljutice Bogdana.

- To su najbolje četiri i po godine moje karijere. Mnogo uspomena, značajnih utakmica, mnoštvo prijatelja. Bilo je radosti i tuge. Mnogo toga sam prošao. To je bio moj san, da igram u velikom klubu kakva je Crvena zvezda. Moji dečački snovi ostvarili su se.

Igrao je i Zvezdine evropske utakmice. I tamo je bilo golova, onda se običan čovek čudi zašto ga je Sever toliko voleo.

- Igrali smo Evropu, ali u malo drugačijem formatu. Bilo je teže se plasirati u Ligu šampiona tada nego danas. Međutim, ostavili smo traga. Bilo je dosta zanimljivih utakmica i lepih golova. Naravno, sve to ostaje u sećanju.

Branko je ispisivao deo istorije večitih derbija. Davao je i golove. Naglašava da je neopisivo biti učesnik najvećih svetkovina srpskog fudbala, pa još biti i strelac, dati doprinos trijumfu nad ljutim rivalom.

- San je doći u Crvenu zvezdu, a najlepši zaigrati protiv Partizana. Još ako napravite lep potez ili date gol, onda sreći nigde kraja. Imao sam sreću da to doživim. U takvim utakmicama potvrđuje se dominacija, overava titule ili se spašava sezona..

Svemu dođe kraj, pa i Boškovićevoj vernosti crveno–belom dresu. Prešao je Branko 2003. u Pari sen Žermen, i ne skriva, bilo je prelepo u „gradu svetlosti”.

- To je jedan od najvećih klubova u Francuskoj. Zvezdi sam dao maksimum, pa je bilo vreme da idem dalje. U Parizu sam proveo dve godine. Osećaj je bio fenomenalan. Osvojili smo kup. Bilo je prelepo, stekao sam dosta prijatelja, satkao mnogo uspomena.

U bečkom Rapidu stigla je titula šampiona Austrije. Novo i lepo iskustvo. U klub iz Beča Branko se još jednom vratio i tu završio karijeru. Pre toga dve sezone proveo je u američkom Di-si junajtedu.

- Tada ni Rapid nije bio toliko sugestivan, pre moje generacije dugo je čekao titulu. Mi smo je osvojili pored tada neprikosnovenog Salcburga. I nakon toga, malo je bilo zapaženih ostvarenja u bečkom klubu.

U razgovoru sa novinarima Branko Bošković je toliko ljubazan, tako prijatan da mu se samo mogu uputiti komplimenti i reči zahvalnosti. Svejedno je da li takvo držanje dolazi s godinama ili ga čovek iz kuće ponese. On je primer ljudskog i čestitog.

- Hvala na komplimentima. Meni je zadovoljstvo svakom izaći u susret. Novinari su bili deo i moje karijere i doprineli su mojim uspesima. U sazrevanju sportiste ulogu imaju klub, saigrači, novinari i navijači, pa i sportska sreća. Moje ponašanje dolazi iz kuće, tako sam vaspitan.

Danas živi u Beogradu. Povremeno ode do svoje Crvene zvezde, druži se sa zvezdašima ili partizanovcima iz onog vremena.

- Ima i sekcija veterana Crvene zvezde, pa smo u kontaktu. U delu Beograda gde ja živim je i značajan broj igrača crveno-belih iz prošlosti. Pored toga, imam brojne kontakte čak i sa nekadašnjom igračima Partizana.

Kod Branka nije ostalo ništa poput dubokog uzdaha. Da je toliko želeo, a da mu fudbal nije priuštio.

- Prošlo je dosta vremena od mog igranja. Napravio sam što sam želeo, ostvario mnogo. Verovatno je moglo i više, ali čovek treba biti objektivan. Ne žalim se. Meni i nije trebalo mnogo. Život uči da čovek ne sme biti prezahtevan - zaključio je Bošković.