Hvatač Hil uhvatio Lajlsa

Nije, očigledno, samo Žurnal imao problema da realizuje ideju da Jusein Bolt u Beogradu trči protiv najbržih fudbalera planete. Još dok se takmičio, svetski rekorder na 100 m i njegov menadžer pristali su da se spomenuta ideja realizuje u Knez Mihailovoj na primer, tamo postavi nekoliko atletskih staza. Bila bi to veličanstvena promocija našeg glavnog grada, Srbije, atletike i sporta uopšte.

Brzina je glavna odlika savremenog sporta, pa su nekoliko godina kasnije i u SAD došli na ideju da sadašnji olimpijski i svetski prvak na 100 m, Noa Lajls, ima za rivala po mnogima najbržeg NFL igrača Tajrika Hila, hvatača Majami Dolfinsa. Približava se godišnjica ovog gromoglasno najavljivanog rivalstva, ali nema trke na 60 metara. Otkazana je pre dve nedelje. Da sve ne bi propalo pribeglo se razervnoj varijanti – Džozefus Lajls protiv Hila.

Sa starijim bratom poput Noe, Džozefus je prošao ispod radara, ali ima ozbiljne akreditive. Ovaj 26–godišnjak ima bolji lični rekord na 100 m od Hila (10,03). Trčao je 200 metara brže od 20 sekundi (19,93). Na Svetskom juniorskom atletskom 2014. u Judžinu (Oregon), Džozefus je pomogao timu SAD da osvoji zlato u štafeti 4 x 400 metara. Ali tek je bio počeo sezonu i dve nedelje pre dvoboja na Floridi pretrčao svojih do okršaja jedinih 100 metara u sezoni za 10,23.

Hil, poznat po nadimku Čita (ali ne majmun, već gepard), bio je u prednosti. Trenirao je ozbiljno pripremajući se da najbolji bude u ovom terminu zbog sudara s Noom. I sam je bio atletičar pa ovo baš i nije bio klasičan duel sprintera s nekim brzonogim iz drugog sporta. Posle 12-godišnjeg izostanka iz kraljice sportova, 13. juna u Kaliforniji, 31-godišnji Hil je postigao šokantnih 10,15 na 100 metara. Tajrik je bio izuzetan sprinter kao tinejdžer, osvojivši zlato u štafeti 4 x 100 metara i bronzu na 200 metara (20,54) na Svetskom juniorskom prvenstvu 2012. u Barseloni.

Prišao je veoma ozbiljno duelu. Treninzima je prisustvovao i njegov devetogodišnji sin Zev, pa je na društvenim mrežama veče pred trku napisao:  „Veliki je dan sutra. Dan trke… za mog dečaka.“

Zbog svega toga je i pobedio sa izvanrednih 10,10, a Džozefus je s 10,25ostao na svom ovogodišnjem nivou. Bilo je sedam takmičara u trci. Njih dvojica stigli su četvrti i peti. Ovih 10,10 je daleko od 9,79 koliko je Noa ostvario u Parizu kad je postao olimpijski pobednik. Od starijeg Lajlsa bi sigurno izgubio, ma koliko ovaj bio van forme, ali definitivno konkuriše za titulu najbržeg sportiste – izvan atletike.

Eto, i ovakav performans, ipak daleko od spektakla na ovu temu, skrenuo je pažnju svetske javnosti. Ne možemo da ne osetimo žal što ideja s Boltom i fudbalerima, sportu koji je daleko globalniji i popularniji od američkog rođaka, nije realizovana.