Milanović: Ne hranim ego, nego punim srce

Nemoguće je odlučiti ko je najveća sportska legenda među gostima 4. Mundijala prijateljstva, ali, po svim kriterijumima uspešnosti – Igor Milanović je jedna od tri najjače sportske ličnosti koje su se minulog vikenda pojavile u Ulcinju. Sa jednim od najboljih vaterpolista svih vremena razgovor smo počeli „od nule“, kao da se ne poznajemo, ali, Igor dobro pamti sve...

- Samo dobre vibracije!

Da, dali ste mi intervju dok ste bili potpredsednik Fudbalskog kluba Partizan...

- Zato i kažem: samo dobre vibracije i to cenim... Neki drugi tražili su afere, vi – sportsku priču... A ja sam pre svega sportista,,,

Otkud Igore u Ulcinju?

- Poslednje dve godine Pavle me je zvao i postao sam sa tim divnim čovekom porodični prijatelj, ali nisam mogao da dođem prošle i pretprošle godine, bio sam u Olimpijakosu i Mladosti iz Zagreba. Prvi put sam u Ulcinju i frapiran sam, prvo ovim dočekom. Ulcinj je predivan grad...

Izgrađen na evropskom nivou...

- Na evropskom! Nisu uspeli da ga unište hiljadama kvadrata betona. Ljudi koji čine atmosferu grada zaista su divni. Ja ovo nisam doživeo. I Kad sam juče ušao u salu restorana u kojoj su desetine mojih sportskih prijatelja, vršnjaka, starijih, mlađih koje godinama nisam video, rekoh – ovu elitu zbog koje sam se naježio, može da okupi samo elita.

Lepo je videti sve vas ponovo na jednom mestu...

- Dok sam jutros išao da se prošetam i plivam razmišljao sam o tome, jer, mi smo omatorili i zaboravili, svima nama prija kad nas kao ovde ponovo poštuju i to nam hrani ego. Jutros sam radio na tom egu – da mi se ne hrani ego, nego da mi se puni srce...

Koliko trofeja ste osvojili u život?

- Nisam brojao, znam da imam dve olimpijske, dve svetske titule, evropsko zlato, Super kup... Ima tu srebra, ne znam ni koliko... Kao trener sam osvojio dva puta Ligu šampiona, Super kup...

Mogu li svi trofeji da stanu u jednu sobu?

- Ja ih držim u garaži... Tera me supruga da napravim neku vitrinu, bilo bi lepo, ali svi pehari, stoje u garaži, nemam još snage da se suočavam sa tim trofejima, medaljama...

Šta danas radi Igor Milanović?

- Ja danas živim – 40 kilometara od Beograda, na Kosmaju, selo Popovići... Imam tamo komad zemlje, staru porodičnu kuću, novu, saunu, bazen... I radim neke preventivne medicine. Opet sam u sportu kao trener, ali ovaj put baziram na zdravlju. Osnova je disanje radim već deset godina na sebi i time se bavim trenutno.

Kad ćemo vas opet videti kraj bazena?

- Ne znam, bog je čudan... Ne bih da se izjašnjavam jer me je bog često iznenadio i kad mislim da nešto vodim i da imam kontrolu, on me iznenadi.

Partizan i Zvezda, šta je sa njima?

- Iskren da budem – ne znam. Vidim da se Partizan pojačao, doveo je Živka Gocića što me je radovalo, vidim da je bila kvalitetna konferencija za štampu i verujem da će se to preneti i na bazen. Zvezda ostvaruje super rezultate u odnosu na ekipu koju ima, uvek su tu drugi-treći, pravili su probleme Novom Beogradu prošle godine u Kupu...

Možemo li da očekujemo Igora Milanovića u Beogradu, bilo gde?

- Mislim da ne!

Kad će Partizan da se izvuče iz ove situacije u vaterpolu?

- Ne znam i nije moje da pričam o tome i ne volim da pričam spolja. Želim sve najbolje i mislim da će uspeti da se vrati na te grane...

Šta se generalno dešava sa srpskim sportom, ovog leta pale su jedna za drugom vaterpolo, košarkaška, odbojkaška, o fudbalskoj reprezentaciji da i ne govorimo... Sportovi u kojima smo očekivali medalje potonuli su. Da li su svi drugi napredovali, a mi ostali da živom od stare slave, ili se nešto drugo dešava?

- Ne treba gledati po jednom letu! Leto pre toga, osvojili smo olimpijsko zlato! Ne možemo da govorimo o nekom dugotrajnijem neuspehu. Nadam se da ćemo odmah sad u januaru medaljom da osvežimo pamćenje. Obično je i uspeh u sportu vezan za stanje u državi... Ali, moram da kažem da u selu u kojem živim – nemam televizor, ne čitam novine i nisam sagovornik koji može da daje validne odgovore na sva pitanja koje ste mi postavili.

Srećno i još mnogo trofeja kao trener da osvojite...

- Hvala najlepše. Ja vas kao novinara znam 30 godina i pamtim po dobrim vibracijama i samo tako i razlikujem novinare. Novinari koji su imali nešto da doprinesu sportu kroz pozitivne vibracije, a ne oni koji su tražili samo provokacije i bili negativni – zaključio je Igor Milanović.

Neki minut kasnije prozvan je da izađe na binu dok se na video bimu emitovo čuveni gol uz sada već kultni poklič komentatora Đurkovića:

„Milanović! Milanović! Milanović! Goooooool! Jugoslavija je prvak sveta!“

Posle osam produžetaka!...