Sa zastavom kroz Los Anđeles

Dragan Ristić vlasnik je 15 medalja sa najvećih takmičenja, među njima tri sa Paraolimpijskih igara. Osvajanjem najsjajnijeg odličja na nedavnom Prvenstvu Evrope u Osijeku ostvario je podvig za almanahe sporta: objedinio je po dva „zlata“ sa svetskih i kontinentalnih šampionata i Paraolimpijskih igara.

I pored blistave kolekcije jedna želju tek bi trebalo da ostvari.

- Voleo bih da nosim zastavu Srbije na Paraolimpijskim igarama 2028. u Los Anđelesu - kaže 47-godišnji Kragujevčanin: - Bilo je razgovora da nosim zastavu prošle godine u Parizu, ali takmičenje strelaca je održavano u 300 kilometara udaljenom Šateruu, pa je bilo previše komplikovano za organizaciju. Nadam se da ću biti bolje sreće ako odem u Los Anđeles.

Koliko je put do Los Anđelesa „širok“?

- Sledeće godine biće održan Svetski kup i Svetsko prvenstvo. To su prve šanse za ostvarenje kvote. Biće posle još takmičenja, evropsko prvenstvo i svetski kupovi, ali voleo bih da taj teret što pre skinem i onda mirno nastavim pripreme za Los Anđeles.

Odakle ćete početi pripreme?

- Od kuće, naravno. Porodica mi daje veliku podršku i samo tako mogu napred. Takođe, klub „Čima Mata“ ima sve uslove za kvalitetan trening. Veoma je važno što je napravljena rampa sa kosinom, pa i osobe u kolicima mogu da uđu u streljanu. Lepo bi bilo da se u više gradova imamo slične uslove, jer bi to omogućilo još bolje rezultate.

Kakvi su uslovi u Srbiji?

- Najbolje uslove imamo u Kragujevcu i Novom Sadu, gde se i pripremamo za velika takmičenja. Voleo bih da možemo da odlazimo i u druge gradove i češće menjamo strelišta kako bismo se lakše navikavali na promene koje nameću takmičenja. Udaljenost mete je ista na svakom strelištu, međutim, mala promena u osvetljenju ili vlažnosti vazduha može mnogo da utiče na rezultat. Pola milimetra razlike u hicu može da znači pad sa trećeg na osmo mesto. Zato su pripreme za takmičenja mnogo kompleksnija nego što deluje onima koji vide samo kako pucamo.

Rezultati pokazuju da taj problem uspešno prevazilazite...

- Iskustvo, treninzi, talenat... U svakom slučaju, rad se uvek isplati.

Koliko su vaši rezultati vidljivi?

- Najveće svetlo bacaju Paraolimpijske igre i to je razumljivo. Manje je interesovanje za medalje sa svetskih i evropskih prvenstava, one često prođu nezapažene. Ipak, kad se ponavljaju i za njih se čuje, pa je odjek jači, posebno na lokalu. Posle takvih uspeha se dešava da zainteresujemo ljude da nam se pridruže, nedavno je jedan momak odlučio da počne da trenira. Takvi pozivi ispune srce.

Do kada planirate da ostanete na strelištu, razmišljate li o karijeri trenera?

- Prvo da završim ovo što sam počeo. Svetski kup, Svetsko prvenstvo... Videćemo šta dalje nosi život. Jednog dana, kad ne budem na strelištu, možda ću moći da pomognem iskustvom, savetima... Pre toga prvo da završim „Misiju Los Anđeles“ - kaže najbolji srpski parastrelac Darko Ristić.