Španović: Zdravlje broj 1, raspoložena za sve što sledi

Ivana Španović posvetila je vreme i Sportskom žurnalu, podelila utiske na kraju godine i otkrila šta sve priprema za predstojeću sezonu. Iako je ova, na izmaku, bila veoma izazovna, pozitivno je nastrojena, s optimizmom i velikim ambicijama za budućnost. Kako je istakla, u budućnosti će više pažnje posvetiti usavršavanju tehnike u troskoku, ali pre svega očuvanju zdravlja, koje je postalo prioritet više nego ikad.

Kakvi su vam utisci s mitinga?

- Nemamo naviku da se takmičimo u decembru, s obzirom na to da završavamo prilično kasno sezonu, više je ovo bilo kao trening takmičenje. Zbog tehničkih stvari, jer je troskok potpuno drugačiji od skoka udalj i treba uskladiti mnogo faktora za dobar nastup, izuzetno mi je drago što sam ovde. Veoma sam srećna što vidim punu halu, takmičara, gledalaca, treba da budemo ponosni na to i da uživamo – istakla je Ivana Španović na početku razgovora za Sportski žurnal.

Da li se fizički dobro osećate?

- Dobro sam, hvala na pitanju! Sve je u redu, odmorila sam se i krenuli smo sa treninzima. Nemam nikakvih tegoba ni problema, prilično sam raspoložena za sve što sledi.

Kakvi su planovi za sledeću sezonu – ostajete pri skoku udalj ili se više posvećujete troskoku?

- Za sada nam je plan da se fokusiramo na troskok. Videćemo kako će teći, uglavnom, usredsređeni smo na novu disciplinu. Imamo pet takmičenja do Svetskog prvenstva u martu, takođe, u planu nam je Evropsko na otvorenom kad krene letnja sezona, Dijamantske lige. Trebalo bi i, nadamo se da ćemo biti, na nivou koji očekujemo. Možda je mnogima čudno što me vide na troskoku, ali sve sam to radila na treninzima za skok udalj svih ovih godina. Mada, svi koji imaju dodira sa troskokom znaju da to nije tehnički baš najjednostavnije i zahteva malo više pažnje i rada. U svakom slučaju, mene upravo to posebno inspiriše da dam sve od sebe i svakim danom sve više napredujem.

Da li ste ispunili ciljevi koje ste zacrtali na početku godine?

- I jesmo i nismo. Sezona je bila baš izazovna, trener i ja smo, od prve povrede Ahilove tetive pre tri godine, prošli pakao i totalno je bilo neočekivano da s takvom povredom postanem svetska prvakinja. Okej je, dobro je ispalo kako je moglo da bude katastrofalno, srećom nije. S druge strane, ostavilo je posledice i na Gorana i na mene, u smisli da mnogo više nego ranije obraćamo pažnju i stavljamo prioritet na zdravlje. Ni jedna želja o medalji ne sme da sruši taj koncept i da naruši moje zdravlje. Sve što gradimo, gradimo oko toga koliko telo dozvoljava i koliko ima smisla.