Balevski: Zvali su me Vardarov Džajić

Vančo Balevski je početkom sedamdesetih godina slovio za najboljeg fudbalera Vardara i jednog od najboljih veznih igrača u Prvoj ligi Jugoslavije. Kad su se za njegove usluge otimali Crvena zvezda, Partizan, Hajduk i Dinamo, matični klub imao je poslednju reč – nije želeo da se odrekne vrhunskog igrača. Kad je stekao uslove za odlazak, njegova popularnost je već bila u padu, ali je poznati as ipak ostvario uspešnu karijeru.

Balevski je, pored Vardara, uspeo da igra i za splitski Hajduk i ljubljansku Olimpiju. Navršio je 78 godina, ali je i dalje izuzetno vitalan.

- Hvala Bogu, sada je dobro. Neka tako i ostane. Mogu reći da se osećam bar desetak godina mlađi nego što jesam – kaže Balevski.

Pomlađuje ga i činjenica da je Vardar prebrodio teška vremena, kad ga nije bilo u eliti makedonskog fudbala.

- Vardar je sada prvi na tabeli i situacija je dosta dobra. Pre nekoliko godina ništa nije valjalo. Klub nije imao rukovodstvo, nije bilo novca za potrebna pojačanja. Sada se Vardar stabilizovao. On je sinonim makedonskog fudbala. Njegovo mesto je u vrhu i u evropskim takmičenjima. Raduje me povratak starih dana slave.

Ističe da mu je Vardar u srcu svih ovih godina i da je tamo izgradio tovare uspomena.

- Za Vardar me veže mnogo toga lepog. Odigrao sam 486 utakmica i postigao 129 golova. Bilo mi je lepo. Tada je bilo mnogo dobrih klubova i kvalitetan fudbal, pa je bilo milina igrati u Skoplju, Beogradu, Nikšiću, Ljubljani, Rijeci, Splitu, Zagrebu, Mariboru, Tuzli, Banjaluci, Nišu, Kragujevcu... Jugoslavija je u ono vreme slovila kao fudbalska sila.

Skopljanci nisu dozvolili da ode čak ni kad su se veliki klubovi otimali o njega. Bilo je i onih koji su tvrdili da je po kvalitetu mogao da igra i za Real Madrid, Milan, Liverpul... Igrao je i u Drugoj ligi, što je potisnulo ugled jednog od najboljih jugoslovenskih vezista tog vremena.

- Bio sam među najboljim igračima Vardara. Hteo me Dinamo iz Zagreba. Mediji su pisali da me želi Zvezda, zvao me i Partizan. Kad sam napunio 28 godina, otišao sam u Hajduk. Tada je to bio najbolji jugoslovenski klub – pet puta zaredom šampion, tri puta osvojen kup. Sjajna generacija. Vežu me lepe uspomene za Split, gde sam proveo dve godine. Sve pod dirigentskom palicom Tomislava Ivića.

Hajduk je 1975. pojačao tim Vančom Balevskim i Borišom Đorđevićem, ali nije osvojio prvenstvo.

- Trijumfovali smo u kupu, pobedili Dinamo u Beogradu. U poslednjem kolu igrali smo nerešeno s OFK Beogradom na Karaburmi, a u Ljubljani je Partizan golom Nenada Bjekovića u poslednjim trenucima uzeo titulu. I danas smatram da je Hajduk tada bio najbolji tim. Dobili smo Partizan u Beogradu sa 6:1, pobedili Zvezdu, Dinamo – sve. Nekoliko godina ranije Hajduk je bio šampion zahvaljujući boljoj gol-razlici od Veleža, koji je takođe imao izuzetan tim – Bajević, Marić, Vladić.

Ni tada sezona nije bila izgubljena – osvojen je Kup Jugoslavije, tada izuzetno cenjeno takmičenje.

- Jako mi je drago zbog tog trofeja. To mi je najdraže odličje. Ostalo je da sam bio deo najsjajnije generacije Hajduka i time ispisao deo istorije kluba.

Na Starom placu zadržao se dve sezone, a potom prešao u nemački Karlsrue. Pre Hajduka odigrao je jednu utakmicu za Dinamo protiv Partizana u letnjoj Ligi šampiona.

- Zagrepčani su stalno pokazivali interesovanje za mene. U Skoplju sam im dao gol s 40 metara. Posle me pokojni Ramljak pitao koliko tražim da dođem u Dinamo. Beogradska štampa je pisala da Dinamo nudi pet igrača za mene. Nudili su brdo novca, ali Vardar nije hteo da me pusti. I Zvezda me je tražila, ali su u Vardaru rekli da ni Zvezda ne bi pustila Džajića. Dinamo me pozvao da odigram utakmicu protiv Partizana i odigrao sam odlično, ali u Vardaru su mi rekli da ne mogu da idem. Počeo sam da razmišljam o egzistenciji porodice, pa sam ih uslovio: ako ostanemo u Prvoj ligi – puštaju me, ako ispadnemo – ostajem do kraja karijere. Ostali smo prvoligaši i pustili su me u Hajduk. Posle sam igrao u Nemačkoj, pa u SAD sa Sejom Sušićem, a karijeru završio u Olimpiji.

Vančo je ostao u fudbalu i posle igračke karijere.

- Bio sam dugo trener – u Vardaru, u ženskoj reprezentaciji Makedonije, radio sam u Grčkoj i Saudijskoj Arabiji. Sada imam svoju školu fudbala za dečake rođene 2012, 2013, 2014. godine i mlađe uzraste. Uz to, skautiram za Hajduk, Dinamo, Partizan, Zvezdu i OFK Beograd. Kada primetim kvalitet, preporučim ih klubovima – sve za dobrobit fudbala – zaključio je Balevski.