Angelina Topić: Ne želim da stanem

Na nedavnom Svetskom dvoranskom prvenstvu u Poljskoj, Angelina Topić je dokazala da je najsvetlija zvezda srpske atletike. U disciplini skok uvis, Srpkinjin nastup bio je istinski spektakl - demonstracija hladnokrvnosti, odlučnosti i šampionskog duha, dubokog utiska na publiku.

Sa skokom od 1,99 metara, naša reprezentativka osvojila je srebrnu medalju, ali ono što je zaista upečatljivo bilo je samopouzdanje i energija pri svakom pokušaju.

Naravno, uspeh nije došao slučajno. Šampionka, sa svega 20 godina, već na početku sezone pokazala je da je spremna za visoke domete, dok je drugo mesto na planeti samo potvrda svih napora, truda i odricanja. Disciplina, fokus i svest o svim izazovima koji se nalaze na svetskoj sceni govore o početku velikog puta koji je tek pred njom.

Angelina nije bila samo predstavnica Srbije na prestižnom takmičenju, već simbol mladalačke energije i zrelosti u isto vreme. Nije se borila samo za medalju, već i za  mesto među najboljima na svetu koje je, zasigurno, već obezbedila.

Kakav je osećaj čuti svoje ime uz titulu vicešampionke sveta?

- Ponosna sam i veoma zadovoljna! Osim Olimpijskih igara, imam svaku medalju od juniorske kategorije i veoma sam srećna što sam sad konačno uspela da osvojim odličje koje mi je nedostajalo da zaokružim kolekciju. Ne želim da stanem, hoću da nastavim kao što sam krenula. Idemo dalje, nadam se da će biti još više i sjajnijih odličja – istakla je Angelina Topić na početku razgovora za Sportski žurnal.

Šta vam je prvo prošlo kroz glavu kad ste shvatili da ste druga na planeti?

- Prvo mi je bilo veoma drago što nisam bila dugo u neizvesnosti kao što je to bio slučaj na SP na otvorenom u Tokiju. Prilično brzo sam shvatila da ću medalju deliti s još dve devojke, u karijeri se do sada nisam susrela sa takvom situacijom. Dobijala sam pitanja da li medalja gubi na vrednosti jer se deli na tri dela, nemam problem s tim. Ludo mi je da neko može tako nešto da pomisli, šta može da mi bude draže od toga, sve devojke su mi toliko drage. Srećna sam i zbog sebe i zbog njih. Kad bi odličje moglo da se deli na 12 delova, odmah pristajem (smeh). 

Konkurencija je bila izuzetno jaka, da li zbog toga odličje ima posebnu draž?

- Bila sam prilično nervozna, jer sam znala da sam spremna i htela sam da napravim veliki rezultat. Ne sećam se takmičenja na ovoliko visokom nivou, u mojoj karijeri se ovakve situacije nisu dešavale da je 1,99 u prvom pokušaju bilo potrebno za medalju, mislila sam da će 1,96. Nadala sam se da mogu malo više, htela da preskočim i sledeću visinu od 2,01 za koju sam bila sigurna da sam spremna, ali nije bio dan za to. Verujem da ćemo uskoro doći i do toga. Na kraju mogu da kažem da sam ponosna i srećna, ne mogu da budem nezadovoljna. Ova medalja je najveći uspeh u karijeri, osvojena u jakoj konkurenciji.

Bronza sa Svetskog prvenstva u Tokiju ili srebro s planetarnog šampionata u Poljskoj – šta je ostavilo veći utisak?

- Medalja iz Tokija je, definitivno, bila emotivnija. Razlika između ta dva takmičenja je to što sam u Torunj došla puna samopouzdanja, znala sam da sam sposobna za velike stvari. To nije bio slučaj prošle godine, imala sam lošu sezonu pred Japan, nisam znala šta mogu da očekujem i morala sam sebi da dajem lažnu nadu. Naravno da mi je medalja iz Poljske veoma bliska srcu, najbolja i najuspešnija do sada.

Veoma ste mladi, već sad pokazujete izuzetan pobednički mentalitet. Kako ste izgradili taj nivo samopouzdanja?

- Dobrim treninzima, ali i kad potvrda rada i truda dođe na velikim takmičenjima. Sezonu sam otvorila nikad bolje, s ličnim i državnim rekordom, tako da sam već tad znala da se nešto sprema i da sam spremna za velike visine. Pre svakog zaleta pokušavam da budem potpuno mirna u glavi i da maksimalno samu sebe motivišem rečima koje stalno ponavljam. Zapravo, ja mislim da je u glavi, a u stvari je naglas, govorim da sam spremna, da mogu, da znam za šta sam sposobna... Sve mi to daje ubrzanje i vetar u leđa da dam sve od sebe, da se ne plašim, da se zaletim i jednostavno pokušam.

Da li ste očekivali da ćete imati ovako uspešan početak sezone?

- Nisam mogla da zamislim da će biti ovoliko dobra. Osećala sam se sjajno u pripremnom periodu, obarala lične rekorde, ne samo u skoku uvis, već i u drugim parametrima koji su mi nagovestili da ću potencijalno biti dobra. Nadmašila sam sva svoja očekivanja kad je reč o visinama i medaljama, da mi je neko rekao u decembru da ću od četiri takmičenja imati sva uspešna, preskočena dva metara, svetsko srebro – ne bih verovala.

Sledeće visine koje nameravate da preskočite?

- Ove godine nisam planirala, niti se nadala da ću skočiti dva metra, ali volela bih da idemo korak po korak, ako treba centimetar za centimetrom. Cilj je da postepeno i polako probijam barijeru, naravno, neću se žaliti ukoliko odjednom preskočim nekoliko centimetara više. U skoku uvis svaki centimetar je ogromna razlika u visinama na ovom nivou, tako da je za centimetar potrebno toliko rada, truda. Veoma mi je važno da budem konstantna i uvek spremna za velike visine, koliko će to biti – ne znam, ali trudim se uvek da ne variram. Od početka sezone imala sam samo uspešna takmičenja, drago mi je što nisam nijednom kiksnula. Bila sam najbolja kad je bilo najpotrebnije.

Naredno veliko takmičenje je u avgustu - Evropsko prvenstvo u Birmingemu, kakva su očekivanja?

- Ima još vremena da poradim na pojedinim segmentima, verujem da ću biti još spremnija. Konkurencija neće biti ništa lakša nego što je to bilo sad na Svetskom. Ipak, daćemo sve od sebe da i tamo budemo na nivou i u najboljoj formi. Naravno da bih volela da osvojim medalju i nastavim sa obaranjem rekorda. Bože zdravlja, pokušaću! – poručila je Angelina Topić, uzdanica srpske atletike.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU