Ivanovski: Beograd važniji od rekorda

Počeo je da trči kako bi održao kondiciju tokom oporavka od povrede, s jedinstvenim ciljem – da se što pre vrati borilačkim sportovima. Nije ni slutio da će posle nekoliko treninga i razgovora sa trenerom promeniti sport, profesiju i način života. Više od decenije testira izdržljivost, snalažljivost i disciplinu na dugim stazama. Kalio se na domaćem terenu, na maratonu u Skoplju, da bi preko balkanskih prvenstava stigao do evropske i svetske scene. Nekada je bio u ringu i kujao taktiku kako da udari protivnika, osvoji poen i dobije bitku. Od početka 2015. sve je drugačije – glavna borba vodi se u njegovoj glavi, sa sopstvenim telom. Na startnoj liniji namešta sat, zamišlja cilj, a na stazi postepeno i taktički razmišlja kako i kad da tempira brzinu, očuva snagu u nogama – kako bi zaustavio štopericu na željenom vremenu.

Danas je najbolji atletičar Makedonije, jedini takmičar u kraljici sportova koji je izborio normu i učešće na Olimpijskim igrama. Sve to, uz još mnogo kilometara i rezultata, stoji iza imena Darija Ivanovskog. Nedavno je u biografiju dodao još jednu značajnu referencu – postao je senzacija na 39. Beogradskom maratonu. U trci na 42 kilometra ostvario je vreme 2:09:35, bio 24 sekunde iza pobednika i postao prvi Balkanac koji je uspeo da se umeša između snažne konkurencije iz Etiopije i Kenije. O izazovima na stazi u glavnom gradu Srbije, podršci publike, savetima učitelja Igora Jakimovskog, iskustvu sa OI u Parizu 2024, počecima u atletici i još mnogo toga, za Sportski žurnal se iz Skoplja javio Ivanovski.

Kakav je osećaj biti senzacija 39. Beogradskog maratona?

– Neverovatan! Svaki sportista sanja i trenira kako bi doživeo takav trenutak. Samo tako imaš motivaciju da nastaviš istim putem i budeš dovoljno posvećen da ostvariš još sličnih uspeha. Želim još jednom da se zahvalim organizatorima, publici i Beogradu kao domaćinu na svim predivnim trenucima.

Uspeli ste da se umešate među snažnu konkurenciju iz Etiopije i Kenije – koliko vam to znači?

– Najbitniji mi je rezultat, zatim plasman, pa tek onda konkurencija. Na primer, na trci u Sevilji 2024. takođe sam bio drugi, uz najbolji rezultat u karijeri – 2:08:26. Osećaj je izvanredan biti u vrhu, u društvu dokazano najboljih maratonaca na svetu.

Šta ste pomislili kad ste prošli kroz cilj i čuli aplauze i ovacije?

– Rekao sam sebi da sam sve to zaslužio. Bio sam svestan šta sam postigao, a obradovao sam i publiku u Beogradu.

Ove sezone Beogradski maraton imao je posebnu simboliku – vaša deseta trka?

– Da, debitovao sam 2016. Tim povodom odlučio sam da prvi put trčim maraton. Obeležio sam jubilej na pravi način.

Da li ste videli naslove u srpskim medijima i šta ste pomislili?

– Da! Osećam se počastvovano zbog podrške koju sam dobio od svih u Srbiji. Veliko hvala svima i obećavam još mnogo trka u Beogradu.

Kako ste proslavili drugo mesto?

– Normalno, u krugu porodice i prijatelja. Da sam imao više vremena, možda bi bilo drugačije – da nešto organizujemo ili slično. Ovog puta to nije bio slučaj, upravo zato što sam bio fokusiran na trku u Dubrovniku – dodao je Dario koji je u međuvremenu bio najbolji na polumaratonu u Hrvatskoj.

Koji deo staze vam je bio najteži i da li ste imali posebnu taktiku?

– Kao i uvek – najizazovniji je deo pred finiš. Poslednji kilometar je najteži – tada su noge najteže. Znaš da je cilj tu negde, ali ga ne vidiš zbog tačaka okretanja. Definitivno, maratonci moraju da budu spremni za poslednji kilometar kako bi uspeli na stazi u Beogradu.

Koliko vam znači to što vas je Darko Habuš, direktor maratona, izdvojio kao jednog od favorita i navijao za vas?

– Mnogo! Uvek imaju poštovanje prema meni i mojim rezultatima. Veruju u mene i zato imam takav status. Sve to je za mene ogromna odgovornost, jer želim da opravdam njihovo poverenje.

Najvažniji savet trenera Igora?

– Uvek veruje u mene, bez da previše naglašava bilo šta. Konstantno mi ponavlja da ima poverenje u mene i da zna šta radim. Ovaj put mi je rekao da ne jurim rekord staze, već da trčim strpljivo, kao što znam, protiv konkurencije. Tako je i bilo.

Gde ste se pripremali za maraton?

– Na domaćem terenu, u okolini Skoplja, gde živim. Obično odlazim na trening kampove, ali za trku u Beogradu ostao sam kod kuće.

Cilj posle Beogradskog maratona?

– Evropsko prvenstvo za male zemlje u Monaku, pa još jedno Evropsko prvenstvo u Birmingemu. Sve je to uvertira za Mediteranske igre u Italiji.

Da treba da izdvojite jednu trku, koja bi to bila i zbog čega?

– Po svim parametrima, trka života mi je Beogradski maraton. Ispred trke na kojoj sam ostvario najbolje vreme 2:08:26 i nacionalni rekord – u Sevilji 18. februara 2024.

Da evociramo uspomene – kako ste počeli da se bavite trčanjem?

– Životnu priču i odluku o atletici već sam pričao mnogo puta i uvek rado ponavljam. Bio sam aktivan i uspešan sportista u borilačkim sportovima, tačnije u MMA, do 2014. Početkom 2015. počeo sam da trčim sa Igorom kako bih održao kondiciju, jer sam pre toga imao tešku povredu i bio na oporavku. Prvo mi je predložio, a zatim i ubedio me da promenim sport, zato što je verovao u mene. Znao je da mogu da uspem i ostvarim veće rezultate. Počeo sam da pobeđujem, da rušim rekorde i obukao sam sveti dres – dres reprezentacije već u prvoj sezoni, da bih postao ovo što sam danas.

ФОТО: Лична архива

ФОТО: Лична архива

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU